Prijateljske cestitke za rodjendan

Cisto jos jedan fact; Ovo je prvi put u povijesti moderne eurovizije da ukupni pobjednik nije u top 3 po glasovima publike. Mislim da to dosta govori o situaciji. Nemo je nazalost bio “alibi pjesma” koja je pokrila sve check boxove potrebne za euroviziju i posluzio je kao poluga da pobjednik slucjano ne bi bio Izrael. Mi smo samo kolateral u cijelol prici. Cestitke Nemu, sjajan izvodac al iskoristen za politicku igru. Zivio Marko, ponosni smo na tebe i tvoju ekipu koji ste cudo napravili.

Zašto su nasa deca toliko razlicita od nas? Da li je to dobra ili losa stvar? Vođena nedavnim desavanjima, zamislila sam se kako mi spremamo, a kako su nasi roditelji nas spremali za zivot, kako smo postali samostalni i odgovorni, kako i zašto smo mi postovali starije ,a generacije nase dece ne postuju. Da li smo mi stvarno tako dobro vaspitani, i zašto to ne umemo da prenesemo nasoj deci? Koliko je tehnologija oduzela detinjstvo i zivot, i da li smo mi toga svesni? Znam,najlakše je sve prepisati tehnologiji.... Ali saslusajte me i razmislite. Mi pripadamo generaciji dece koja se igrala napolju,koja je krala ringlove, igrali društvene igre, izmisljali nove da bi svakog druga uključili u igru, cak su se i stariji češće druzili. Bili smo napolju i iziveli smo nase detinjstvo, imali smo maste na pretek , bili na vazduhu i zimi i leti. Druzili smo se, drugare zvali na igranje kad god smo zeleli, rodjendani su bili od 16h ,to je bilo neko sveto vreme kada bi pocinjao rodjendan, domaći sok od višnje i zove,retko kad koja apa kola i narandza, sendviči na frncuskom bagetu ili na redovnom hlebu popola prepolovljenom. Margarin,slama, trapist i krastavcici, pa domaca torta,majstorski ukrasena slagom, i igranje i plesanje do uveče. Danas se sa druge strane zakazuju igranja,mame organizuju igranja i dužinu istih. Mame,babe,tetke ,tate, sede u parkovima i čuvaju već skolsku decu, rodjendani su organizovani i ograničeni,za cenu jednog rodjendana radis ceo mesec,jer trend posluzenja je skoro pa primeren slavlju punoletstva. Nekad smo nosili kesu bombona u školu da pocastimo drugare za rodjendan,danas su to specijalni paketići koji sadrže par cokoladica,bombonice,sokice upakovani u celofan sa masnicom. Nema vise zvanja drugova od vrata do vrata. Sve se organizuje telefonski, ide se u šetnju da bi se pronašla cool lokacija za slikanje ili video. Kada se ne izlazi napolje igraju se online društvene igre. Kazu igraju se sa drugarima,a sede u stanu kao zombiji okupani svetloscu telefona koje tako neumorno drze. Roditelji rade sve vise kako bi finansijski ispostovali trendove,jer sramota je,ili odlican/na je zaslužio/La je. Kada i dođu kuci hoce mir i tišinu,a zelju za društvom zamenjuju telefonom. A kad odgajate dete koje ima minimalno ograničen pristup telefonu, ono je prosto izgubljeno i usamljeno u ovom svetu . Gde je masta? Gde je detinjstvo? Zašto to radimo nasoj deci? Nama? Da li smo srecni? Da li nam odgovara cena koju plaćamo, za napredak u tehnologiji koji dobijamo? 🤔🤔🤔😔

Zašto su nasa deca toliko razlicita od nas? Da li je to dobra ili losa stvar? Vođena nedavnim desavanjima, zamislila sam se kako mi spremamo, a kako su nasi roditelji nas spremali za zivot, kako smo postali samostalni i odgovorni, kako i zašto smo mi postovali starije ,a generacije nase dece ne postuju. Da li smo mi stvarno tako dobro vaspitani, i zašto to ne umemo da prenesemo nasoj deci? Koliko je tehnologija oduzela detinjstvo i zivot, i da li smo mi toga svesni? Znam,najlakše je sve prepisati tehnologiji.... Ali saslusajte me i razmislite. Mi pripadamo generaciji dece koja se igrala napolju,koja je krala ringlove, igrali društvene igre, izmisljali nove da bi svakog druga uključili u igru, cak su se i stariji češće druzili. Bili smo napolju i iziveli smo nase detinjstvo, imali smo maste na pretek , bili na vazduhu i zimi i leti. Druzili smo se, drugare zvali na igranje kad god smo zeleli, rodjendani su bili od 16h ,to je bilo neko sveto vreme kada bi pocinjao rodjendan, domaći sok od višnje i zove,retko kad koja apa kola i narandza, sendviči na frncuskom bagetu ili na redovnom hlebu popola prepolovljenom. Margarin,slama, trapist i krastavcici, pa domaca torta,majstorski ukrasena slagom, i igranje i plesanje do uveče. Danas se sa druge strane zakazuju igranja,mame organizuju igranja i dužinu istih. Mame,babe,tetke ,tate, sede u parkovima i čuvaju već skolsku decu, rodjendani su organizovani i ograničeni,za cenu jednog rodjendana radis ceo mesec,jer trend posluzenja je skoro pa primeren slavlju punoletstva. Nekad smo nosili kesu bombona u školu da pocastimo drugare za rodjendan,danas su to specijalni paketići koji sadrže par cokoladica,bombonice,sokice upakovani u celofan sa masnicom. Nema vise zvanja drugova od vrata do vrata. Sve se organizuje telefonski, ide se u šetnju da bi se pronašla cool lokacija za slikanje ili video. Kada se ne izlazi napolje igraju se online društvene igre. Kazu igraju se sa drugarima,a sede u stanu kao zombiji okupani svetloscu telefona koje tako neumorno drze. Roditelji rade sve vise kako bi finansijski ispostovali trendove,jer sramota je,ili odlican/na je zaslužio/La je. Kada i dođu kuci hoce mir i tišinu,a zelju za društvom zamenjuju telefonom. A kad odgajate dete koje ima minimalno ograničen pristup telefonu, ono je prosto izgubljeno i usamljeno u ovom svetu . Gde je masta? Gde je detinjstvo? Zašto to radimo nasoj deci? Nama? Da li smo srecni? Da li nam odgovara cena koju plaćamo, za napredak u tehnologiji koji dobijamo? 🤔🤔🤔😔

Koliko para dati za prvi rodjendan? Od rodjaka dete je u pitanju.

Redditori posto mi se blizi 18. rodjendan (pod blizi mislim za 10 meseci otp) zanima me kada su roditelji prestali da vas izdrzavaju. Mislim na momenat kada su prestali da vam daju za izlaske odecu i takve stvari. Ja recimo imam dobar odnos sa svojima i znam da bi mi davali novac i posle 18 ali mi se u glavi postavlja pitanje kada bih trebao da prestanem da im trazim zavodecu izlaske itd. Od mene ne ocekuju da se odselim za faks jer sam iz Bg-a i tu bih studirao. Takodje me zanima da li u srednjoj skoli posle napunjene 18. godine postoje roditeljski?

Pozdrav, želim mladjem bratu da kupim nov laptop za rodjendan, ali se ne razumem ništa u to, a cene dosta variraju…. Najidealnije bi bilo da je do/ oko 40-45.000din i da je normalne veličine ekran, ne razumem se u brendove, procesore, memorije i ostalo…on moj stari laptop koristi povremeno, ne radi sa njime i ne igra igrice…ponekad da nešto pretraži za faks ili odgleda film. Hvala unapred!

Zašto su nasa deca toliko razlicita od nas? Da li je to dobra ili losa stvar? Vođena nedavnim desavanjima, zamislila sam se kako mi spremamo, a kako su nasi roditelji nas spremali za zivot, kako smo postali samostalni i odgovorni, kako i zašto smo mi postovali starije ,a generacije nase dece ne postuju. Da li smo mi stvarno tako dobro vaspitani, i zašto to ne umemo da prenesemo nasoj deci? Koliko je tehnologija oduzela detinjstvo i zivot, i da li smo mi toga svesni? Znam,najlakše je sve prepisati tehnologiji.... Ali saslusajte me i razmislite. Mi pripadamo generaciji dece koja se igrala napolju,koja je krala ringlove, igrali društvene igre, izmisljali nove da bi svakog druga uključili u igru, cak su se i stariji češće druzili. Bili smo napolju i iziveli smo nase detinjstvo, imali smo maste na pretek , bili na vazduhu i zimi i leti. Druzili smo se, drugare zvali na igranje kad god smo zeleli, rodjendani su bili od 16h ,to je bilo neko sveto vreme kada bi pocinjao rodjendan, domaći sok od višnje i zove,retko kad koja apa kola i narandza, sendviči na frncuskom bagetu ili na redovnom hlebu popola prepolovljenom. Margarin,slama, trapist i krastavcici, pa domaca torta,majstorski ukrasena slagom, i igranje i plesanje do uveče. Danas se sa druge strane zakazuju igranja,mame organizuju igranja i dužinu istih. Mame,babe,tetke ,tate, sede u parkovima i čuvaju već skolsku decu, rodjendani su organizovani i ograničeni,za cenu jednog rodjendana radis ceo mesec,jer trend posluzenja je skoro pa primeren slavlju punoletstva. Nekad smo nosili kesu bombona u školu da pocastimo drugare za rodjendan,danas su to specijalni paketići koji sadrže par cokoladica,bombonice,sokice upakovani u celofan sa masnicom. Nema vise zvanja drugova od vrata do vrata. Sve se organizuje telefonski, ide se u šetnju da bi se pronašla cool lokacija za slikanje ili video. Kada se ne izlazi napolje igraju se online društvene igre. Kazu igraju se sa drugarima,a sede u stanu kao zombiji okupani svetloscu telefona koje tako neumorno drze. Roditelji rade sve vise kako bi finansijski ispostovali trendove,jer sramota je,ili odlican/na je zaslužio/La je. Kada i dođu kuci hoce mir i tišinu,a zelju za društvom zamenjuju telefonom. A kad odgajate dete koje ima minimalno ograničen pristup telefonu, ono je prosto izgubljeno i usamljeno u ovom svetu . Gde je masta? Gde je detinjstvo? Zašto to radimo nasoj deci? Nama? Da li smo srecni? Da li nam odgovara cena koju plaćamo, za napredak u tehnologiji koji dobijamo? 🤔🤔🤔😔

Pozdrav, pokušati ću biti kratak i jasan. Što mislite koji je najbolji način financiranja dovršetka objkta za iznajmljivanje. Kreditno se ne bi više zaduživali, jer smo većinu toga i financirali sa kreditom, a i pitanje je koliko smo kreditno sposobni u ovom trenutku. Mogli bi sve skupa završiti i bez financiranja, isključivo sa svojom zaradom, ali bi trajalo cca 2godine, a žao nam je sada kada je 80% projekta gotovo da ulaganje ne krene generirati novac.
Kuća je na eksluzivnoj lokaciji u kontinentalnoj Hrvatskoj, i generirala bi po realnoj procjeni 25-30t eura godišnje. A za dovršetak nam nedostaje cca 30t eura.
Htjeli bi izbjeći prijateljske posudbe i obitelj, jer ne bi htjeli miješati posao uz njih.
Da napomenem, znam poneku opciju koja se nudi, ali volio bi da dobijm ''svježa'' rješenja bez da navodim nikoga prema rješenju.

Zašto su nasa deca toliko razlicita od nas? Da li je to dobra ili losa stvar? Vođena nedavnim desavanjima, zamislila sam se kako mi spremamo, a kako su nasi roditelji nas spremali za zivot, kako smo postali samostalni i odgovorni, kako i zašto smo mi postovali starije ,a generacije nase dece ne postuju. Da li smo mi stvarno tako dobro vaspitani, i zašto to ne umemo da prenesemo nasoj deci? Koliko je tehnologija oduzela detinjstvo i zivot, i da li smo mi toga svesni? Znam,najlakše je sve prepisati tehnologiji.... Ali saslusajte me i razmislite. Mi pripadamo generaciji dece koja se igrala napolju,koja je krala ringlove, igrali društvene igre, izmisljali nove da bi svakog druga uključili u igru, cak su se i stariji češće druzili. Bili smo napolju i iziveli smo nase detinjstvo, imali smo maste na pretek , bili na vazduhu i zimi i leti. Druzili smo se, drugare zvali na igranje kad god smo zeleli, rodjendani su bili od 16h ,to je bilo neko sveto vreme kada bi pocinjao rodjendan, domaći sok od višnje i zove,retko kad koja apa kola i narandza, sendviči na frncuskom bagetu ili na redovnom hlebu popola prepolovljenom. Margarin,slama, trapist i krastavcici, pa domaca torta,majstorski ukrasena slagom, i igranje i plesanje do uveče. Danas se sa druge strane zakazuju igranja,mame organizuju igranja i dužinu istih. Mame,babe,tetke ,tate, sede u parkovima i čuvaju već skolsku decu, rodjendani su organizovani i ograničeni,za cenu jednog rodjendana radis ceo mesec,jer trend posluzenja je skoro pa primeren slavlju punoletstva. Nekad smo nosili kesu bombona u školu da pocastimo drugare za rodjendan,danas su to specijalni paketići koji sadrže par cokoladica,bombonice,sokice upakovani u celofan sa masnicom. Nema vise zvanja drugova od vrata do vrata. Sve se organizuje telefonski, ide se u šetnju da bi se pronašla cool lokacija za slikanje ili video. Kada se ne izlazi napolje igraju se online društvene igre. Kazu igraju se sa drugarima,a sede u stanu kao zombiji okupani svetloscu telefona koje tako neumorno drze. Roditelji rade sve vise kako bi finansijski ispostovali trendove,jer sramota je,ili odlican/na je zaslužio/La je. Kada i dođu kuci hoce mir i tišinu,a zelju za društvom zamenjuju telefonom. A kad odgajate dete koje ima minimalno ograničen pristup telefonu, ono je prosto izgubljeno i usamljeno u ovom svetu . Gde je masta? Gde je detinjstvo? Zašto to radimo nasoj deci? Nama? Da li smo srecni? Da li nam odgovara cena koju plaćamo, za napredak u tehnologiji koji dobijamo? 🤔🤔🤔😔

Sta kupiti trudnoj drugarici za rodjendan?

Koji je najsmesniji/najgluplji ili najlepsi poklon koji ste dobili za rodjendan, godisnjicu, Novu godinu i od koga?
Meni je najsmesniji bio vruce jagnjece pecenje za rodjendan koje su koleginice prosvercovale u kancelariju da niko ne vidi. 😅

Pomogao sam sebi iz proslosti" "besmrtnost"
Ako citas ovo uspelo je,jebeno je uspelo napokon sam dosao u kontakt sa tobom Sigurno se pitas odakle pismo u tvoj sobi sa takvim pocetkom( naravno da se pitam mada verovatno me greg opet zajebava) nema lak ili pametan nacic da ti kazem ovo ali.. ti si ovo pisao ustavri ti ces ovo pisati za nekih 7-8 hiljada godina i pre nego sto bacis pismo i nastavis da igras lol kao i svaku drugu noc, procitaj ga celog spasicu.. ustvari spasices sam sebi zivot(ovo ne moze biti stvarno jako losa fora ali...nesto me teram da nastavim da citam). Ti sad imas 13 godina zoves se jack zivis u malom gradu oklahoma, skola ti se zove mayfild middle school najbolji drug nam se zove greg i da bih te ubedio recicu ti nesto sto samo mi znamo, svako malo dok tvoji nisu kuci ili dok spavaju odes u kupatilo i iz odvoda izvadis plocicu i uzmes cigare, zar ne jack?( S-sta kako je znao za to nikad nikome nisam rekao.. sta ako sam ovo stvarno ja ali idalje ne verujem nije moguce), znam sve o tebi jer smo ista osoba jack znam da je tesko ali moras pazljivo da me slusas, ako je sve radilo kako treba pismo si dobio u utorak uvece nemas puno vremena, sutra nasi roditelji idu na put zar ne jack? Sutra uvece oko 10 sati neko ce ti kucati na vrata NE OTVARAJ ko god da to bude bio, dal bio komsija tvoja majka ili simpatija iz skole jer ne, nije to, vidis i ja sam dobio pismo jack skoro isto ko ovo ali ja jesam to uradio otvorio sam vrata i zato vise ne mogu da umrem, ziv sam vec 8736 godina trenutno je 10760. Godina i punovanje kroz vreme je moguce samo zato i citas ovo, i znam da ce ti besmrtnost zvucati super jer se plasis smrti ali razmisli malo, videces svaku osobu koju ces ikada voleti kako umire, svaki rat svaku pandemiju svaku prirodnu nepogodu ces preziveti, ja imam srece pa me nisu jos uhvatili i zatvorili me u neku prostoriju gde bih lezao dok sunce ne explodira i sta onda jack? Zar stvarno zelis da osecas gusenje i pritisak u telu i glavi ceo izgoreo dok letis svemirom zauvek, ako ja moram ti ne moras zato zelim da ti pomognem. Da se vratim na stvar ne otvaraj vrata nikome posle 9-10 sati uvece, ako ne budes otvorio vrata idi do stare crkve znam da znas gde je ne moram da ti objasnjavam, iza nje ces videti deo sa sveze iskopanom zemljom ostavio sam ti mali poklon tu, sa tim, pa makar mislim da ce mo moci da se dopisujemo, e i da Ako sretnes grega zagrliga... nedostaje mi. Nakon citanja pisma nisam znao sta da mislim malo je bilo previse da mi udje u glavu bio sam skeptican ali nisam verovao da je istina, legao sam da spavam razmisljajuci o tome. Probudio sam se oko 2 popodne i ceo dan je bio normalan igrao sam igrice gledao filmove i pricao sa gregom, uzivao sam u makaronama koje mi je majka ostavila, (kuc kuc kuc) kako sam cuo kucanje mahinalno sam krenuo ka vratima stana, ali malo pre hvatanja kvake sam pogledao na sat 9:00 krv mi se zaledila u zilama, pogledao sam kroz spijunku i to je bio samo greg olaksanje, skrenuo sam pogled i otvorio vrata ali... To nije bio greg ni nalik njemu, visok covek kome je senka prekrivala lice, u odelu sa sesirom na glavi, gledao je u mene, ne samo mene gledao me u dusu -covek- ti si jack zar ne? -ja- d-da a vi ste? -covek- dobro vece jack lepo te je opet videti -ja- (cutao sam od straha) -covek- smem li sa udjem jack -ja- pa n ne ne znam ko ste ne bih smeo -covek- hmm zanimljivo, smrt? -ja- sta smrt? -covek- pa svoj strah jack plasis se dana kad ces umreti i plasis se da budes zaboravljen -Ja- kako ste znali za to -covek- vids jack (covek je pricao, polako prilazeci ka meni) ja mogu ga ti resim taj brobelm na 2 nacina -ja- ne zelim da znam Krenuo sam da zatvorim vrata ali covek ih je sa rukom drzao, ali ruka nije izgledalo ljutski, bila je cela crna sa dukackim izdeformisanim prstima -covek- prva opcija kazem ti sta se desi posle smrti i ubijem te nakon toga Opcija 2 dobijes poklon besmrtnosti Pismo je bilo istina kako da se izvucem iz ovoga -ja- udjite u kucu da se dogovorimo Kako je covek ili sta god da je ulazilo u kucu uzeo sam kljuc prosao iza njega i zakljucao vrata sa njim u nutra, trcao sam kolko me noge nose do crkve, bio je mrak i kisno vreme ne mnogo hladno ali vetar je duvao i bio sam uplasen srce je mi je toliko lupalo ko da je htelo napolje da izadje. Stigao sam do crkve i preskocio ogradu trazio sam po dvoristu crkve dok nisam ugledao malu gomilicu zemlje, iz nje sam iskopao jos jedno pismo i nesto nalik kalkulatoru, mali ekran sa puno znakova i ne bas mnogo slova, sakrio sam se u neku supicu sto je bila blizu da bih procitai pismo Okay vrlo dobro jack drago mi je da sam uspeo da te ubedim da ne otvoris vrata, e sad tranzistor se tesko koristi i ne pitaj me kako ga imam kad budes mogao klikni dugme skroz dole levo to ce mi poslati poruku i znacu da mogu da te kontaktiram. Pogledao sam uredjaj bolje i kliknuo dugme koje mi je receno -BEEP- BEEP- zaculo se, sedeo sam i cekao sigurno 30 minuta i onda sam dobio odgovor 2 Ej sad cu da ti posaljem upustva za upotrebu uredjanja 1 okay shvatio sam 2 cao jack 1 cao ja mislim ti ili kako vec da te smatram 2 ajde covece opusti se zamisli samo da se dopisujes sam sa sobom 1 pa i jeste tako 1 e i da 2 sta je bilo jack 1 j-ja jesam otvorio vrata Nista satima, danima, mesecima od tog dana je proslo 2 godine zivot mi je ko i svaki drugi bez nekih super sposobnosti, krenuo sam u srednju skolu i nasao sam devojku zivot mi ide na bolje, sa gregom sam svaki dan u kontaktu i napokon sam usao u master u lolu, sve je bilo okay do jedne noci oko 10 sati, blejao sam po internetu gledao razna sranja na YouTube i video sam pop up "da li se plasite smrti" samo sam kliknuo x ne misleci mnogo o tome, posle par minuta opet "da li se plasite smrti" ovog puta sam kliknuo Odvelo me je na stranicu sa jako jeftinim dizajnom sve belo sa crnim slovima DA I NE i pitanjem iznad njih "da li se plasite smrti" Klinuo sam da Sledeca stranica , da li volite zivot DA i NE kliknuo sam da Da li vam se ideja o beskonacnom zivotu cini zanimljiva DA i NE Pre nego sto sam mogao da razmislim o tome kliknuo sam da a onda... Tisina svaki zvuk cak i onaj najmanji je nestao pogledao sam oko sebe ali nisam bio nigde, bezkrajno tamno nistavilo nalik libmu i ja, osecao sam da padam telo mi je bilo lako poput pera ali bolelo je, stvarno je bolelo, i onda bum udario sam od pod, otvorio sam oci i pogledao oko sebe i bio sam ispred ulaznih vrata, isred otvorenih vrata sa onim covekom koji me gleda i smeje mi se -covek- hvala ti jack necu ti reci sta se desilo imaces i vise nego dovoljno vremena da hvatis Telo je krenulo da mu se topi i ono malo ljutskosti sto je imao je nestalo, postao je obicna crna bara koja isparava kroz pod i sve vreme sam cuo taj smeh, taj neponovljiv histerican i dubok smeh, nestao je, stajao sam u soku gledajuci oko sebe...nastavio sam zivot normalno nije mi delovalo ko da se ista promenilo. 20ti rodjendan dosta sam porastao nasao sam devojku iz snova i greg ce mi biti kum, 30ti ozenio sam se i imam dobar posao zivot izgleda super godina 50 ne znam kako al izgledam isto ko sa 30 moja zena je vec omatorila a greg je bukvalno postao deda godina 80 ni dan nisam ostario ljudi pocinju da se pitaju, a greg je preminuo od srcanog udara, vecina osoba koje sam znao su vec mrtve godina 200 ne mogu vise ovo pokusao sam da se ubijem na svaki moguci nacic i nista, godina 10760 putovanje kroz vreme je omoguceno mozda mi je ovo sansa da isprsvim stvari, Prijavio sam se kao volonter u jednom objektu za mogucnost da putjem kroz vreme,i hvala bogu pa nije trebala nikakva provera ili nesto slicno, obuka je bila relativno laka, par casova o putovanju i o paradoksima vremena i slicno, imali smo i fizicku vezbu jer masina nije bila ni blizu savrsenoj i imali smo ograniceno vreme za koje mozemo da se vratimo do masine, sve ovo je trajalo tacno 38 dana na dan 40 kad sam krenuo iz kuce cuo sam kuc kuc kuc, otvorio sam vrata i to je bio on, onaj covek ali nije izgledao isto, za razliku od prvog puta kad sam ga video lepo obucenog, sa osmehom na licu, sad je izgledao iskrivljeno i bio je mnogo visi,iz njegovih crnih ocuju je kapala neka sluz koja je jela kroz pod, ruke koju su drzale zidove od vrata su se topile po podu, iz ledja su mu izbijali crni pipci ali ono najgore.... Svuda oko mene sam cuo onaj smeh, uleto je kroz vrata i skocio je na mene, lomio mi je prst po prst dok me je gusio i bo pipcima kroz stomak, glavu mi je lupao od pod dok nije isti slomio, bio je sve veci i veci, znam da nije pokusavao da me ubije zeleo je samo da me povredi, prosli su sati agonije, nisam mogao da razumem sta mu je bio cilj, nije ni usporio sta vise ubarao je brze, nakom par sati mucrnja covek je ustao gledao je u mene i svaka kap krvi na njemu i po podu je otisla njemu u usta, hranio se sa tim hranio se sa mojom krvlju, sve je izgledao normalnije i normalnije, makar onoliko koliko moze normalno da izgleda, okrenuo se i krenuo ka vratima, zastao je... -covek- hvala ti jack Covek se samo istopio u neku crnu tecnost nalik ulju prvo su mu nestale noge pa stomak pa ruke i ramena i na kraju lice, ali najduze se zadrzao osmeh... I na kraju je i osmeh nestao ostala je samo crna mrlja na podu, nakon sto mi se telo oporavilo krenuo sam do objekta gde je masina za putovanje, usao sam potpisao sam ugovor da ne mogu da ih tuzim ako mi se nesto de si i usao sam u unutra, krenulo je odbrojavanje 5 4 3 2 1 Osecao sam se cudno, leteo sam kroz neki tunel i sve oko mene je izgledalo jako cudno, najbolji opis cepanje prostora i bolelo je ali bol mi je vec postao normalan , naunici su rekli da ce trajati oko 2 ipo minuta, meni su prosle godine makar mi se tako cinilo, tama, samo sam se onesvestio u jednom trenutku i probudio se na podu ispred moje osnovne skole, bila je tako lepa sve uspomene koje tu imam sam skoro vec izgubio, secam se par sitnica mada verovatno sam vecinom sve to izmislio da bih popunio izgubljena secanja, trebalo mi je par minuta da dobijem potpunu kontrolu nad sobom, uputio sam se ka mojoj tadasnjoj kuci i usunjao se kroz prozor, wow bio sam jako neuredan stvari na sve strane stari krevet i jos par sentimentalnih stvari, otvorio sam fijoku uzeo papir i olovku i krenuo da pisem, ako citas ovo uspelo je, jebeno je uspelo, tako sam zapoceo pismo nastavio sam da pisem i shvatio sam da sam napisao isto pismo, isto ono pismo koje sam ja dobio, hteo sam da ispravim ali nisam imao vremena ostavio sam pismo i olovku na stolu i krenu da trcim ka crkvi, preskocio sam ogradu i krenuo da kopam, malo bi bilo da kazem da sam kopao i nogama i rukama, ubacio sam transmitor u rupu i zatrpoga i onda sam ceka, seo sam u dvoriste crkve sav umoran i prljav od kopanja, i ugledao sam ga, video sam grega sreca i tuga koju sam osetio nisu moguca objasniti recima, potrcao sam ka njemu i sledeci trenutak se budim u kapsuli, nisam stigao da ga zagrlim nisam stigao ni cao da mu kazem... Proslo je godinu dana transistor jos nije primio poruku ,20 godina kasnije idalje nista uplasio sam se da nisam uspeo da ubedim sebe jer da jesam vec bih uzao tranzistor i odgovorio ali samo sam mogao da se nadam Godina 79037 konacno su vanzemaljci ustupili u kontakt sa nama godina 79040 sklopili smo dogovor sa njima, primili smo ih u nase drustvo, tehnologiju koji oni imaju bih mogao da iskoristim da zapravo popravi sve ako vec nije... Godinu dana kasnije okrenuli su se protiv nas cela planeta ce explodirati za manje od par se.......ne znam gde sam ali jedno znam planeta je unistema zadnje cega se secam je jako veliko svetlo na nebu nalik sunca ali je prekrivalo celo nebo, svi ljudi sve zivotinje su mrtve cela rasa nam je unistena, ako se pitas kako idalje pisem uspeo sam da progutam tranzistor ne zelis da znas kako sam ga dobio nazad... Ovde kaze da je godina 90525 a ja idalje oko sebe nista ne vidim samo nistavilo,jedino sto imam su moje misli i neki fejk tetris na tranzistoru, brojao sam minute,sate,dane,nedelje,mesece i godine, 289638 godina 23dana 2 nedelje 4 dana i 16 sati bip bip bip, to je zvuk poruke pogledao sam Dobio sam zahtev za upudstva, stvarno je uzeo transistor uspeo sam napokon je gotovo ja sam poslednji koji mora da pati, odgovorio sam mu na poruku sa Ja-Ej sad cu da ti posaljem upustva za upotrebu uredjanja Mladji ja- okay shvatio sam Ja-cao jack Mladji ja- cao ja mislim ti ili kako vec da te smatram Ja- ajde covece opusti se zamisli samo da se dopisujes sam sa sobom Mladji ja- pa i jeste tako Mladji ja- e i da Ja - sta je bilo jack Mladji ja- j-ja jesam otvorio vrata S-sta zar i on zar ce ovo sve da se nastavi jos, jedna verzija mene ima da pati i ko zna koliko njih jos, sad makar znam da nisam uspeo, sad takodje znam da cu celu vecnost ziveti sa tim, Krug se nastavio...
Vuk matovic 2024

Zašto su nasa deca toliko razlicita od nas? Da li je to dobra ili losa stvar? Vođena nedavnim desavanjima, zamislila sam se kako mi spremamo, a kako su nasi roditelji nas spremali za zivot, kako smo postali samostalni i odgovorni, kako i zašto smo mi postovali starije ,a generacije nase dece ne postuju. Da li smo mi stvarno tako dobro vaspitani, i zašto to ne umemo da prenesemo nasoj deci? Koliko je tehnologija oduzela detinjstvo i zivot, i da li smo mi toga svesni? Znam,najlakše je sve prepisati tehnologiji.... Ali saslusajte me i razmislite. Mi pripadamo generaciji dece koja se igrala napolju,koja je krala ringlove, igrali društvene igre, izmisljali nove da bi svakog druga uključili u igru, cak su se i stariji češće druzili. Bili smo napolju i iziveli smo nase detinjstvo, imali smo maste na pretek , bili na vazduhu i zimi i leti. Druzili smo se, drugare zvali na igranje kad god smo zeleli, rodjendani su bili od 16h ,to je bilo neko sveto vreme kada bi pocinjao rodjendan, domaći sok od višnje i zove,retko kad koja apa kola i narandza, sendviči na frncuskom bagetu ili na redovnom hlebu popola prepolovljenom. Margarin,slama, trapist i krastavcici, pa domaca torta,majstorski ukrasena slagom, i igranje i plesanje do uveče. Danas se sa druge strane zakazuju igranja,mame organizuju igranja i dužinu istih. Mame,babe,tetke ,tate, sede u parkovima i čuvaju već skolsku decu, rodjendani su organizovani i ograničeni,za cenu jednog rodjendana radis ceo mesec,jer trend posluzenja je skoro pa primeren slavlju punoletstva. Nekad smo nosili kesu bombona u školu da pocastimo drugare za rodjendan,danas su to specijalni paketići koji sadrže par cokoladica,bombonice,sokice upakovani u celofan sa masnicom. Nema vise zvanja drugova od vrata do vrata. Sve se organizuje telefonski, ide se u šetnju da bi se pronašla cool lokacija za slikanje ili video. Kada se ne izlazi napolje igraju se online društvene igre. Kazu igraju se sa drugarima,a sede u stanu kao zombiji okupani svetloscu telefona koje tako neumorno drze. Roditelji rade sve vise kako bi finansijski ispostovali trendove,jer sramota je,ili odlican/na je zaslužio/La je. Kada i dođu kuci hoce mir i tišinu,a zelju za društvom zamenjuju telefonom. A kad odgajate dete koje ima minimalno ograničen pristup telefonu, ono je prosto izgubljeno i usamljeno u ovom svetu . Gde je masta? Gde je detinjstvo? Zašto to radimo nasoj deci? Nama? Da li smo srecni? Da li nam odgovara cena koju plaćamo, za napredak u tehnologiji koji dobijamo? 🤔🤔🤔😔

Stovani autoljupci hrvatsko govoreceg reddita
Ocu za 60. rodjendan planiramo pokloniti godinu dana iskustva vrhunskog automobila.
Otac je oduvijek volio automobile i cesto ih komentira u prolazu (pogotovo sportske)
Iz onoga sto sam kroz godine cula, neki okvirni izbor bi bio:
Porsche 911
Corvette
AMG GT
AM Vantage.
Budzet nam je oko 20k eura, s tim da najvise mozemo frontat oko 200k dakle automobil bi se ili uzimao na Lizing ili bi se kupovao pa prodavao (naravno moze i polovno)
U tih 20k eura dakle ide ukupna cijena koristenja automobila u tih godinu dana (rata/odrzavanje/pad vrijednosti kod kasnije prodaje itd/ oportunitetni trosak kamate itd).
Osobno imam dobra iskustva s strujicima (vozim Mustang mach e) i cula sam dobre stvari o tipa Taycan, Tesla plaid i slicno. Ipak nekako imam dojam da bi ga auto morao ostaviti paf sto nekako mi se cini da strujic bas ne moze kao klasicni (iako ga je ful iznenadio mustang kad je probao).
Molim vas komentare na sve, pa i neke alternativne petrolhead opcije u tom budzetu ako vam se cini debilna ideja godine dana iskustva automobila.

Zašto su nasa deca toliko razlicita od nas? Da li je to dobra ili losa stvar? Vođena nedavnim desavanjima, zamislila sam se kako mi spremamo, a kako su nasi roditelji nas spremali za zivot, kako smo postali samostalni i odgovorni, kako i zašto smo mi postovali starije ,a generacije nase dece ne postuju. Da li smo mi stvarno tako dobro vaspitani, i zašto to ne umemo da prenesemo nasoj deci? Koliko je tehnologija oduzela detinjstvo i zivot, i da li smo mi toga svesni? Znam,najlakše je sve prepisati tehnologiji.... Ali saslusajte me i razmislite. Mi pripadamo generaciji dece koja se igrala napolju,koja je krala ringlove, igrali društvene igre, izmisljali nove da bi svakog druga uključili u igru, cak su se i stariji češće druzili. Bili smo napolju i iziveli smo nase detinjstvo, imali smo maste na pretek , bili na vazduhu i zimi i leti. Druzili smo se, drugare zvali na igranje kad god smo zeleli, rodjendani su bili od 16h ,to je bilo neko sveto vreme kada bi pocinjao rodjendan, domaći sok od višnje i zove,retko kad koja apa kola i narandza, sendviči na frncuskom bagetu ili na redovnom hlebu popola prepolovljenom. Margarin,slama, trapist i krastavcici, pa domaca torta,majstorski ukrasena slagom, i igranje i plesanje do uveče. Danas se sa druge strane zakazuju igranja,mame organizuju igranja i dužinu istih. Mame,babe,tetke ,tate, sede u parkovima i čuvaju već skolsku decu, rodjendani su organizovani i ograničeni,za cenu jednog rodjendana radis ceo mesec,jer trend posluzenja je skoro pa primeren slavlju punoletstva. Nekad smo nosili kesu bombona u školu da pocastimo drugare za rodjendan,danas su to specijalni paketići koji sadrže par cokoladica,bombonice,sokice upakovani u celofan sa masnicom. Nema vise zvanja drugova od vrata do vrata. Sve se organizuje telefonski, ide se u šetnju da bi se pronašla cool lokacija za slikanje ili video. Kada se ne izlazi napolje igraju se online društvene igre. Kazu igraju se sa drugarima,a sede u stanu kao zombiji okupani svetloscu telefona koje tako neumorno drze. Roditelji rade sve vise kako bi finansijski ispostovali trendove,jer sramota je,ili odlican/na je zaslužio/La je. Kada i dođu kuci hoce mir i tišinu,a zelju za društvom zamenjuju telefonom. A kad odgajate dete koje ima minimalno ograničen pristup telefonu, ono je prosto izgubljeno i usamljeno u ovom svetu . Gde je masta? Gde je detinjstvo? Zašto to radimo nasoj deci? Nama? Da li smo srecni? Da li nam odgovara cena koju plaćamo, za napredak u tehnologiji koji dobijamo? 🤔🤔🤔😔

Zašto su nasa deca toliko razlicita od nas? Da li je to dobra ili losa stvar? Vođena nedavnim desavanjima, zamislila sam se kako mi spremamo, a kako su nasi roditelji nas spremali za zivot, kako smo postali samostalni i odgovorni, kako i zašto smo mi postovali starije ,a generacije nase dece ne postuju. Da li smo mi stvarno tako dobro vaspitani, i zašto to ne umemo da prenesemo nasoj deci? Koliko je tehnologija oduzela detinjstvo i zivot, i da li smo mi toga svesni? Znam,najlakše je sve prepisati tehnologiji.... Ali saslusajte me i razmislite. Mi pripadamo generaciji dece koja se igrala napolju,koja je krala ringlove, igrali društvene igre, izmisljali nove da bi svakog druga uključili u igru, cak su se i stariji češće druzili. Bili smo napolju i iziveli smo nase detinjstvo, imali smo maste na pretek , bili na vazduhu i zimi i leti. Druzili smo se, drugare zvali na igranje kad god smo zeleli, rodjendani su bili od 16h ,to je bilo neko sveto vreme kada bi pocinjao rodjendan, domaći sok od višnje i zove,retko kad koja apa kola i narandza, sendviči na frncuskom bagetu ili na redovnom hlebu popola prepolovljenom. Margarin,slama, trapist i krastavcici, pa domaca torta,majstorski ukrasena slagom, i igranje i plesanje do uveče. Danas se sa druge strane zakazuju igranja,mame organizuju igranja i dužinu istih. Mame,babe,tetke ,tate, sede u parkovima i čuvaju već skolsku decu, rodjendani su organizovani i ograničeni,za cenu jednog rodjendana radis ceo mesec,jer trend posluzenja je skoro pa primeren slavlju punoletstva. Nekad smo nosili kesu bombona u školu da pocastimo drugare za rodjendan,danas su to specijalni paketići koji sadrže par cokoladica,bombonice,sokice upakovani u celofan sa masnicom. Nema vise zvanja drugova od vrata do vrata. Sve se organizuje telefonski, ide se u šetnju da bi se pronašla cool lokacija za slikanje ili video. Kada se ne izlazi napolje igraju se online društvene igre. Kazu igraju se sa drugarima,a sede u stanu kao zombiji okupani svetloscu telefona koje tako neumorno drze. Roditelji rade sve vise kako bi finansijski ispostovali trendove,jer sramota je,ili odlican/na je zaslužio/La je. Kada i dođu kuci hoce mir i tišinu,a zelju za društvom zamenjuju telefonom. A kad odgajate dete koje ima minimalno ograničen pristup telefonu, ono je prosto izgubljeno i usamljeno u ovom svetu . Gde je masta? Gde je detinjstvo? Zašto to radimo nasoj deci? Nama? Da li smo srecni? Da li nam odgovara cena koju plaćamo, za napredak u tehnologiji koji dobijamo? 🤔🤔🤔😔

Drugu je baba umrla na rodjendan a vec sam kupio poklon i sve. Naravno rodjendan je bio otkazan i dobio sam pozivnicu za sahranu (posto smo dosta bliski). Voleo bih da dam drugu taj poklon ali se ne cini kao pravo vremo. Sta bi ste vi uradili da ste na mom mestu?

Citam onu temu i gledam sta ljudi pricaju o odrastanju u kuci van grada i ne mogu da skontam da li je neko zaista odrastao tako ili su samo izmisljienje price, jer se zivot van grada opisuju kao da je srednji vek.
Evo ja sam 99-o godiste, cisto da se ima uvid u vreme u koje sam odrastao i da je bilo prvo bombardovanje pa tranzicija pa ona svetska ekonomska kriza..
Ja sam ziveo na selu, najblizi gradic je na 20 minuta.
Trenirao sam fudbal i isao na privatne časove engleskog a tamo uglavnom vidim da se navode problemi oko treniranja i drugara.
U mom selu je postojala skola do cetvrtog razreda sa nekih ukupno 60-tak djaka. Nas je bilo 15 u odeljenju.
Posle 4 godine, autobusom do susednog sela, jedno 15-ak minuta. Bukvalno kao Gspom 2 stanice kad se ide. I tu sam stekao jos drugara izvan mog mesta i ono, ne vidim sta je problem u druzenju.
Rodjendana se secam, uglavnom smo imali na raspolaganju celu kucu i dvoriste i ono, po ceo dan ludorija a nismo ograniceno na igraonicu kao u gradu. Videh i neki reditor da je rekao, nece drustvo da ti dodje na rodjendan jer si daleko. Pa, mozda ako te ne gotive. Mi smo celo odenje isli jedni kod drugih, kad je u susednom selu, ogranizuju se roditelji pa jedan poveze 3-4 deteta a drugi vrati i tako u krug se vrti. Tako da, nece da ti dodju na rodjendan jer s idaleko je presmesan argument, bukv je i zanimljivije kad nije rodjendan u tvom mestu.
Tako da eto to je osnovna skola, trenirao sam, isao na privatne casove, škola kao škola je bila okej, ne vidim sta u gradu ima sto ja nisam iskusio sto se tiice osnovne. Jedino sto niko nije donosio nozeve i ostalu propratnu opremu. E sad, jedan takodje rece da je imao 6 kanala. Stvarno ne znam koje to godine al ja sam ukačio i Jugija, Mocne rendzere, pcelicu maju, diznijev kanal itd itd. Secam se bas perioda oko prvog razreda, bila je kablovska sa nekih 100-ak kanala. Internet sam dobio u tipa trecem, cetvrtom. E sad, pominjao je neko blejanje na klupicama u kraju u gradu, ja stvarno ne znam sta ima deca osnovna skola da bleje, valjda taj period sluzi za fudbal, basket itd itd. Blejanje ide od srednje.
Srednju sam upisao u gradu 40km daleko od mog sela i 3 godine proveo u domu ucenika, gde opet, upoznas likove iz raznih krajeva i opet novo iskustvo, druzenje, blejanje.. Posto sam samo vikendom bio kuci, osamostalio sam se, nisu mo trebali roditelji od tad bukv. E tu pocinju bleje, klupice i sve čari tinejdzera u gradu. Tako da bukvalno ni yo propistio nisam. Kad su krenuli izlasci, taksi je uvek bio opcija jer iz omanjih gradova do sela je brda jeftino i uvek podelis sa nekim drugarom ako nece tvoji da se cimaju da te vrate iz grada vec samo da te odvezu. Plus, izlazilo se u razne gradove, odes kod drugara koga znas iz doma ucenika, pa on doodje kod tebe itd. A moze da se org jer ne zivite u stanu vec u kucu i uvek ima mesta. I onda cetvrta godina srednje, svaki vikend vozom do Bga, na svirke, probe i zezamnje a i tu poslednju godinu sam iznajmljivao stan sa drugarom pa je svaki dan bilo zezanje. Zamisli klince od 14-5 godina svakog dana samo bez roditelja, pa sa 17 u stanu, slobooda i obaveze.
Zato sam cim sam zavrsio srednju, ustedjevinu uzeo i preselio se za Bg, iznajmio stan i nasao posaao za 3 dana i krenip tamp da radim i da sviram sa bendom. E tu sam iskusio sve sto Beograd nudi na mnogo vecem nivou nego da sam odrastao tu jer sam vec znao kako da se brinem o sebi, bio sam ziveo i stani a raalno sam i dalje klinac. Npr druzio sam se sa likovima mog godista iz Bga, sve su cimali roditelji, svi privode kad se ukaze lrilika da su oba roditelja na poslu itd itd.
I posle par godina u Beogradu, 4-5 otp, vratio sam se na selo da zivim i da ulazem u neki svoj da kazem, mini biznis.
Ja kao neko ko je ziveo u kuci i u stanu, selu, malom gradu i Beogradu, stvarno mislim da sam iskusio sve pogodnosti i mane svih strana i ne znam cemu toliko potenciranje da je odrastanje deteta na selu svojevrsno nekom gulagu.

Zašto su nasa deca toliko razlicita od nas? Da li je to dobra ili losa stvar? Vođena nedavnim desavanjima, zamislila sam se kako mi spremamo, a kako su nasi roditelji nas spremali za zivot, kako smo postali samostalni i odgovorni, kako i zašto smo mi postovali starije ,a generacije nase dece ne postuju. Da li smo mi stvarno tako dobro vaspitani, i zašto to ne umemo da prenesemo nasoj deci? Koliko je tehnologija oduzela detinjstvo i zivot, i da li smo mi toga svesni? Znam,najlakše je sve prepisati tehnologiji.... Ali saslusajte me i razmislite. Mi pripadamo generaciji dece koja se igrala napolju,koja je krala ringlove, igrali društvene igre, izmisljali nove da bi svakog druga uključili u igru, cak su se i stariji češće druzili. Bili smo napolju i iziveli smo nase detinjstvo, imali smo maste na pretek , bili na vazduhu i zimi i leti. Druzili smo se, drugare zvali na igranje kad god smo zeleli, rodjendani su bili od 16h ,to je bilo neko sveto vreme kada bi pocinjao rodjendan, domaći sok od višnje i zove,retko kad koja apa kola i narandza, sendviči na frncuskom bagetu ili na redovnom hlebu popola prepolovljenom. Margarin,slama, trapist i krastavcici, pa domaca torta,majstorski ukrasena slagom, i igranje i plesanje do uveče. Danas se sa druge strane zakazuju igranja,mame organizuju igranja i dužinu istih. Mame,babe,tetke ,tate, sede u parkovima i čuvaju već skolsku decu, rodjendani su organizovani i ograničeni,za cenu jednog rodjendana radis ceo mesec,jer trend posluzenja je skoro pa primeren slavlju punoletstva. Nekad smo nosili kesu bombona u školu da pocastimo drugare za rodjendan,danas su to specijalni paketići koji sadrže par cokoladica,bombonice,sokice upakovani u celofan sa masnicom. Nema vise zvanja drugova od vrata do vrata. Sve se organizuje telefonski, ide se u šetnju da bi se pronašla cool lokacija za slikanje ili video. Kada se ne izlazi napolje igraju se online društvene igre. Kazu igraju se sa drugarima,a sede u stanu kao zombiji okupani svetloscu telefona koje tako neumorno drze. Roditelji rade sve vise kako bi finansijski ispostovali trendove,jer sramota je,ili odlican/na je zaslužio/La je. Kada i dođu kuci hoce mir i tišinu,a zelju za društvom zamenjuju telefonom. A kad odgajate dete koje ima minimalno ograničen pristup telefonu, ono je prosto izgubljeno i usamljeno u ovom svetu . Gde je masta? Gde je detinjstvo? Zašto to radimo nasoj deci? Nama? Da li smo srecni? Da li nam odgovara cena koju plaćamo, za napredak u tehnologiji koji dobijamo? 🤔🤔🤔😔