Letras de m sicas blackberry

Open Source Investigations and Evidence-Based Working Theories

2017.02.25 18:42 Open Source Investigations and Evidence-Based Working Theories

Open Source Investigations related to George Webb's Thesis

[link]

2024.05.15 01:30 RedsModerator Game Thread: Reds @ D-backs - Tue, May 14 @ 09:40 PM EDT

Reds @ D-backs - Tue, May 14

Game Status: Pre-Game - First Pitch is scheduled for 09:40 PM EDT

Links & Info

Current conditions at Chase Field: 72°F - Roof Closed - Wind 0 mph, None
TV: Reds: Bally Sports Ohio, D-backs: Arizona Diamondbacks
Radio: Reds: WLW 700, D-backs: KQMR Latino Mix 100.3 FM (es), 98.7 FM Arizona's Sports Station
MLB Gameday
Statcast Game Preview

NLC Rank	Team	W	L	GB (E#)	WC Rank	WC GB (E#)
1	Milwaukee Brewers	24	17	- (-)	-	- (-)
2	Chicago Cubs	24	18	0.5 (121)	2	+3.0 (-)
3	Pittsburgh Pirates	19	23	5.5 (116)	7	2.0 (118)
4	Cincinnati Reds	17	24	7.0 (115)	9	3.5 (117)
5	St. Louis Cardinals	17	24	7.0 (115)	10	3.5 (117)

	Probable Pitcher (Season Stats)	Report
Reds	Hunter Greene (1-2, 3.38 ERA, 45.1 IP)	No report posted.
D-backs	Slade Cecconi (1-2, 4.15 ERA, 21.2 IP)	No report posted.

Reds Lineup vs. Cecconi	AVG	OPS	AB	HR	RBI	K
1 Benson - CF	.667	1.750	3	0	0	0
2 De La Cruz, E - SS	.250	.650	4	0	0	1
3 Ford, M - 1B	.000	.000	2	0	0	0
4 Stephenson, T - C	.500	1.000	2	0	0	0
5 Fraley - RF	.000	.000	2	0	0	0
6 Candelario - 3B	.500	2.500	2	1	1	0
7 India - 2B	.000	.000	2	0	0	1
8 Capel - DH	-	-	-	-	-	-
9 Hurtubise - LF	-	-	-	-	-	-
10 Greene, H - P	-	-	-	-	-	-

D-backs Lineup vs. Greene, H	AVG	OPS	AB	HR	RBI	K
1 Carroll - CF	.000	.333	4	0	0	2
2 Alexander - 2B	.000	.500	1	0	0	1
3 Pederson - DH	.500	1.850	4	1	1	1
4 Walker, C - 1B	.333	.929	6	0	0	0
5 Gurriel Jr. - LF	.333	.833	6	0	0	3
6 Suárez, E - 3B	.500	1.500	2	0	0	0
7 McCarthy - RF	.000	.500	2	0	0	2
8 Newman - SS	-	-	-	-	-	-
9 Barnhart - C	.000	.000	4	0	0	2
10 Cecconi - P	-	-	-	-	-	-

Division Scoreboard

CHC 0 @ ATL 0 - Middle 1
PIT 0 @ MIL 0 Warmup
STL @ LAA 09:38 PM EDT
^{^{^Last}} ^{^{^Updated:}} ^{^{^05/14/2024}} ^{^{^07:31:11}} ^{^{^PM}} ^{^{^EDT}}

submitted by RedsModerator to Reds [link] [comments]

2024.05.15 01:29 BrainstormBot 🌎 Jalisco, Mexico: Sismo - Earthquake (3.9 M, at 23:02 UTC, from www.seismicportal.eu)

🌎 Sismo! Earthquake! 3.9 M, registered by UNM, 2024-05-14 23:02:37 UTC (daytime) on land, Ciudad de Villa de Álvarez, Villa de Alvarez, Colima, Mexico (19.25, -103.77) likely felt 70 km away (in Villa de Álvarez, Colima, Tecomán, Coquimatlán, Comala…) by 820300 people (www.seismicportal.eu)

^{2024-05-14T23:29:25Z}

submitted by BrainstormBot to EEW [link] [comments]

2024.05.15 01:28 _-_Lory_-_ Hey ! Vous pourriez répondre à ces 5 questions svp? (c’est pour mon grand oral)

Pas d’inquiétude, il y a vraiment aucun jugement, je récupère juste votre témoignage pour mon grand oral qui est sur le heavy metal.
Donc voici les questions :
1 : Aimes-tu le heavy metal?
2 : Pourquoi?
3 : Selon toi, à quoi ressemble une personne qui écoute du heavy metal?
4 : Quel âge as-tu?
5 : (Si tu as répondu positivement à la première question) est-ce que le heavy metal a changé ta manière de penser?
Merci beaucoup si vous décidez de m’aider, l’idéal serait que j’ai au moins 2 personnes qui aiment et deux qui n’aiment pas et que ces personnes soient de différentes générations (bien sûr si ce n’est pas le cas vos témoignages m’aideront quand même énormément).

submitted by _-_Lory_-_ to PasDeQuestionIdiote [link] [comments]

2024.05.15 01:20 Desconhecidacom Fui substituída pelo meu namorado

Eu sou M(20) e ele H(20), nós namoramos por 4 anos, foi um relacionamento meio conturbado no final. Enfim, nós terminamos e 2 semanas depois ele assumiu outra mulher. E até ai ok, juro, eu estava aceitando bem até ver as fotos deles juntos. Ele deu o MEU apelido para ela, ele só chama ela pelo MEU apelido, ele fala dela da mesma forma que falava de mim. É bizarro, minhas amigas pensam a mesma coisa. Ele me persegue nas redes sociais, me manda mensagem, add meus amigos mais próximos e eu bloqueio sempre que vejo qualquer conta nova criada por ele.
Eu não quero voltar. Nada vai mudar minha cabeça. Mas queria a opinião de alguém que já esteve no lugar dele, eu tô sendo paranóica? Ou obcecada? É assim que eu me sinto
Ps: Ele quem terminou dizendo que não me amava mais, eu respeitei o término e me afastei, bloqueei de todas as redes sociais e sumi.

submitted by Desconhecidacom to RelatosDoReddit [link] [comments]

2024.05.15 01:19 BanginHeavies Need cologne advice

New to the “real” world of colognes/fragrances. I’ve always used cheap, junky cologne on the events where I used anything. Now I’m dabbling into the better stuff.
I recently used a tester bottle of Versace Eros Eau De Parfum from Sephora at Kohls, and thought it was amazing. Great smell- and long lasting. I remember driving home and I could still smell the lingering scent on my wrist while driving. Not overpowering, but very noticeable.
However, not wanting to jump right into the deep end and drop $150 on a small bottle, I decided to look online to see if anywhere else sold it cheaper, since Sephora/kohls isn’t necessarily the most value priced option. I ended up finding some on Walmarts website, for about 1/3 of the price (not sold by Walmart, but one of their partners on their website).
When it showed up, I was super excited, but after using it, something didn’t seem right. The scent is barely noticeable. Even using twice as much and holding my wrist up to my nose, the scent is faint at best.
So two questions- is it common for companies to sell a “lower quality” of a product? Or sell eau de toilette but put it in an Eau de parfum bottle? Or, on the other hand, do stores use something stronger in their tester bottles, to get you hooked on the product, and then you buy it, find out it’s weaker, use more, and in turn buy more?
Maybe I’m going too far down the rabbit hole here, but is anyone able to venture a guess as to what is different from when I used the tester at Kohls to when this bottle showed up from a Walmart partner?
It may be worth noting, I looked up some reviews from the Walmart website, and I guess that particular retailer (again, not Walmart but the company that actually ships the fragrance), had been known to ship either the wrong product (EDT instead of EDP), or the wrong scent all together. My gut is telling me this is just a shit retailer and they sell knockoffs or somehow an inferior product, but I don’t know for sure since the product did come in a sealed box that appears to be legit.
End of the day, I learned my lesson to check the reviews first, and you get what you pay for. Just hoping to figure out if I’ve gone insane or if there is actually some tomfuckery going on in the cologne business.

submitted by BanginHeavies to Colognes [link] [comments]

2024.05.15 01:19 BeautyQueenofPawnee Can anyone help decipher these ultrasound results please?

Since my last kids birth 2 years ago, I’ve had horrible long and heavy periods (bleeding through a super tampon in an hour). They’re very irregular and the cramps are sometimes as bad as early mid labor stage. I bloat like crazy and have pelvic pain getting up from the couch or trying to poop. I also bleed after sex and I’m so irrational and moody sometimes. I’m constantly fatigued.
Last may I went to my gyno because of these issues. They did a vaginal ultrasound and found a 6cm ovarian cyst on the side with my pain. They also said my ovaries were enlarged and twisted and to go to the ER if pain gets worse and to take birth control. I didn’t take the birth control because we’re trying for another baby. Since then I’ve randomly gained 15lbs and I’ve had the painful “flare ups” about 3 more cycles intermittently.
My last gynecologist shut down and I went to a new one. These are the vaginal ultrasound results. Doctor Google told me that these results indicate enlarged ovaries, PCOS and the heterogeneous myometrium indicates adenomyosis. My new gynecologist tells me everything looks just fine. (She did find a large cervical polyp that needs to be surgically removed because it was too high for her to reach in and pull out in the office. She said it’s up to me if I want to do the surgery). But I don’t FEEL fine at all. Can anyone help read these results please? They’re below:
Uterus: Visualized Uterus position: anteverted, anteflexed Myometrium: Heterogenous echo texture Cervix details: normal Uterus length 90 mm Uterus width 54 mm Uterus height 42 mm Endometrial thickness, total 6.5 mm Right Ovary ：二二 Rt ovary: Visualized Rt ovary morphology: premenopausal polycystic Rt ovary D1 35 mm Rt ovary D2 26 mm Rt ovary D3 16 mm
Left Ovary Lt ovary: Visualized
Lt ovary morphology: premenopausal polycystic
Lt ovary D1 37 mm
Lt ovary D2 22 mm
Lt ovary D3 24 mm
Lt ovarian follicle(s): Follicles identified
Lt ovarian follicle D1 11.0 mm
Lt ovarian follicle D2 12.0 mm
Lt ovarian follicle D3 11.0 mm
Lt ovarian follicle mean 11.3 mm
Lt ovarian follicle vol 0.760 cm3
Cul de Sac Normal Impression

ニニニニ

Heterogeneous myometrium. Endometrium appears normal. Polycystic appearance of ovaries. Ovarian cyst not seen on today's exam. No free fluid in the pelvis.

submitted by BeautyQueenofPawnee to WomensHealth [link] [comments]

2024.05.15 01:17 No-Ordinary-3580 Hermanos con discapacidad ¿?

Soy hermana mayor y tengo 2 hermanas con Síndrome de down. M(21) y L(18). A lo largo de mí vida siempre dio vueltas la idea de armar o al menos hablar con hermanos que tengan hermanos con discapacidad. Para compartir incertidumbres, anécdotas. Me gustaría que si cumplis con el requisitos, compartas algo o nos hagamos preguntas.

submitted by No-Ordinary-3580 to RedditPregunta [link] [comments]

2024.05.15 01:12 JB_-12 I have just gotten a “student loan email”

Yes, I am a student and I do owe some money but this email looks very suspicious, I have done my research on Carter Mason nothing pops up but a character name in a Disney movie lol. Please if someone knows if this is legitimate please let me know. I have also deleted some parts of the email as my name and address and supposed “case number”
Hello this is Carter Mason on behalf of the Student-Loan Debt Department. We tried to contact you at your home … and did not hear back. Your StudentLoans have been marked as eligible for forgiveness under the new 2024 guidelines. Your case number is …., and your file will remain open in my system for only one more day. If you could please give your dedicated eligibility line a call at: (844)‑‎2‎0‎5‎‎‑‎‎45‎47 Our office hours are 11am-8pm (EST) Monday-Friday. Thank you so much and we hope to hear from you soon, Carter Mason

submitted by JB_-12 to Scams [link] [comments]

2024.05.15 01:12 Leatheringot [Andrew Grima] [Omega] Does anybody know anybody who collects Andrew Grima watches, vintage Omegas, or Tiffany & Co. dialled watches?

I have a 1973 Omega DeVille “Emerald” 511.0379 Cal.620 made by Andrew Grima with a Tiffany & Co. dial, all authentic and original parts (and refurbished), and I’m looking to potentially sell this watch, or at the very absolute least get more information on it! I have gone to local jewellers and all of them just scour eBay after telling me it’s real and quote me an incredibly low price (one jeweller even said $150) and even in my somewhat limited watch knowledge, I know that that’s insane. Any help is appreciated! :D

submitted by Leatheringot to Watches [link] [comments]

2024.05.15 01:11 Last-Jackfruit3077 STB d'être revenu dans la vie de mon ex ?

TW : abus physiques et mentaux
Bonjour Reddit !
Compte poubelle pour des raisons d'anonymat.
Je préviens d'avance c'est un peu long et complexe. Je ne suis pas non plus excellent narrateur donc ça peut être parfois dur à lire. Toutes mes excuses.
J'ai récemment eu une expérience qui porte à réfléchir avec mon ex, qui a plutôt mal fini.
Pour le contexte, je suis M19 et elle F19.
On a tenu une relation strictement distancielle assez agitée, nous nous sommes rencontrés quand j'avais 14 ans et elle 13, c'est elle qui avait fait le premier pas.
Je ne parlerai pas trop en détail de cette relation car très instable, mais en gros on se mettait ensemble pendant 1 mois, puis ça cassait, puis après 2 mois on se remettait ensemble pour 2 semaines etc...
En tout, on a dû se remettre ensemble au moins 6 ou 7 fois. À chaque rupture c'est un coup sa faute puis la sienne (même si en toute objectivité c'était souvent la sienne).
Tout ceci m'a laissé un impact assez gros, car elle était (et est toujours aujourd'hui) ma première copine et mon vrai premier amour. Je n'avais aucune expérience là où elle en avait beaucoup plus.
Aujourd'hui encore cela m'arrive de penser à elle, malgré que notre dernier contact (à l'exception de celui dont je vais parler) remonte à novembre 2020.
Je dois parler d'un détail très important sur mon ex, que nous appellerons M. Le père, le grand-père et la mère de M ont abusé physiquement et mentalement d'elle durant toute son enfance et son adolescence. M n'a pas eu le droit à une vie normale et c'est pour ça que malgré tout le mal dont j'ai pu souffrir lors de notre relation j'ai fini par lui pardonner.
Nous en arrivons alors au présent (enfin plutôt le passé très proche). Lors d'une soirée alcoolisée avec mes amis proches, je décide dans ma lucidité irréprochable de lui envoyer un message vocal où j'imite Batman (je déconne pas) avec le compte instagram d'un de mes amis car elle m'avait bloqué sur le mien.
3 mois plus tard elle répond enfin et je me retrouve à emprunter le téléphone de mon cher ami pour lui parler pendant une quinzaine de minutes. Durant cette discussion j'ai vraiment eu l'impression de parler à une personne différente.
Elle m'a raconté que sa vie avait drastiquement changé, qu'elle avait pris ses distances de sa famille, qu'elle avait commencé des études de psychologie, qu'elle allait régulièrement à la salle de sport depuis 2 ans. M était également devenue religieuse, quelque chose qu'elle prenait très à cœur.
Comme dit précédemment, j'avais l'impression de ne plus parler à la même personne. Elle semblait aller bien mieux.
À la base, je voulais prendre des nouvelles d'elle car pour être honnête, j'avais peur qu'il lui soit arrivé quelque chose de grave. Aucune intention de me remettre avec elle même si un désir continuait d'exister au fond de moi.
Mais elle a insisté pour qu'on recommence à parler. S'en est suivi une aventure d'une heure car elle n'arrivait pas à me débloquer, ce qui l'a amenée à créer un second compte instagram pour me parler.
Elle a fini par me débloquer sur son compte principal. On a beaucoup parlé pendant 2 jours, un week-end. Le courant semblait bien passer et elle m'a montré qu'elle était vraiment intéressée à me parler (on parle vraiment de s'envoyer un message toutes les minutes pendant 3 ou 4 heures d'affilée).
Puis après ces deux jours, plus rien. Elle m'envoie un "coucou", auquel je réponds avec un autre coucou, et plus de nouvelle pendant 1 jour entier.
Exaspéré et pris de flash-backs de notre relation précédente, je lui envoie "t'es morte ?". Ce à quoi elle répondra à 3h du matin "oui". Pas d'explications, pas de quoi me rassurer ou quoi que ce soit.
Je continue en lui envoyant le lendemain "c'est quand l'enterrement", ce à quoi elle répondra la nuit même "bientôt".
À ce point là c'est assez compliqué pour moi car j'avais commencé à me rattacher à elle, et je peux être très anxieux des fois. Par le passé ça m'a poussé à faire et dire des choses déraisonnable.
Je prends le taureau par les cornes et lui demande pourquoi d'un coup elle ne me répond plus pendant des jours et met 8 à 12h pour envoyer un banal message de trois lettres.
Elle me répond qu'elle est occupée, sans élaborer. Voyant que visiblement elle n'a pas trop envie de me parler, je lui laisse une réaction sur son message.
Monumentale erreur. Même pas 5 mins plus tard (tiens c'est bizarre quand c'est pour me faire des reproches ça répond très vite), elle m'envoie un message me disant "t'es sérieux de m'avoir laissé en vu là ? Ça mérite une vengeance".
Je fais la serpillière et m'excuse, ce à quoi elle répondra "trop tard" et me laissera en vu toute la journée. Bonne ambiance.
Le soir même, je lui envoie un message de bonne nuit. Ne voyant pas de réponse, je décide de le supprimer. Je pars dormir.
Apparemment si vous supprimez un message sur instagram sans que l'autre personne ne l'ait ouvert, cela laissera un vu automatique à son prochain message.
Elle m'a répondu à 2h du mat, et à reçu un vu instantané. Elle s'est énervée et m'a bloquée, mais pas avant de venir me provoquer avec son autre compte en me disant comme ultime message "au revoiiiiiiir !".
À ce point là je m'étais détaché de cette relation, sentant la fin venir à des kilomètres. Je passais alors à autre chose.
Trois jours plus tard, elle me renvoie un message avec son second compte, avec lequel elle ne m'a visiblement pas bloqué. "Si ton objectif c'est toujours le même, c'est pas la peine de revenir dans la vie des gens juste pour leur faire du mal".
Ça n'aura pas été faute de tenter de lui exprimer mes sentiments et frustrations quant à la situation, avec plusieurs pavés et vocaux, qu'elle s'est contentée majoritairement d'ignorer, répondant uniquement à mes premiers messages et ignorant le reste.
Après une discussion tout sauf paisible, elle finit par me dire "visiblement tu es irrécupérable".
Honnêtement je ne me souviens plus ce qui avait été dit exactement, je lui ai expliqué que j'étais frustré qu'elle m'ignore et que je ne lui avait pas laissé de vu la seconde fois.
Elle m'a expliqué qu'elle était apparemment en train de faire du shopping pendant 8h d'affilée avec sa petite sœur et n'a pas eu le temps de répondre, et que c'est de ma faute si j'ai l'impression qu'elle m'ignore.
Je n'avais aucune mauvaise intention avant de revenir et l'ai fait dans l'espoir de parler à une personne changée. Je me serais alors rendu compte trop tard que je m'étais trompé, et que malgré le temps et le changement, c'est la même personne brisée à qui je parlais.
Désormais, je culpabilise de lui avoir fait du mal, bien qu'involontairement.
Maintenant je viens à vous, Reddit. Suis-je le trou de balle ?
Merci d'avoir lu !

submitted by Last-Jackfruit3077 to suisjeletroudeballe [link] [comments]

2024.05.15 01:10 ihaveabaguetteknife Let’s see if beginners luck is a thing!

After quite an unsuccessful attempt at growing my own plants from some seedlings, I decided to just buy a few cuttings from a very distinguished grower near me and hope for a good result. I’m gifted with a very sunny terrace so conditions should be pretty good. Apparently I’m pushing my luck with a less-than-ideal pot size of 12,6 liters, it should be at least 15 liters. What do you think?
My choice of chilis is the following: -Improved Naga -Lemon Starburst -Charapita -Aurora -Dragon’s Breath Stinger + Moruga -Jalapeño Neon Yellow + Purple -Pimentos de Padrón -Nocturne
Wish me luck on my way to the heat!

submitted by ihaveabaguetteknife to chilli [link] [comments]

2024.05.15 01:00 AperturaIntelectual Promovamos el Consumo Local / M Perfumes

Te compartimos grandes opciones para ayudar a productores y prestadores de servicios locales que cumplen con altos estándares de calidad.
M Perfumes
#aperturaintelectual
#consumelocalaintelectual
Aromas
Cuidado de la piel
Colágeno
Elastina
https://aperturaintelectual.com/?p=13029

https://preview.redd.it/vluacmyit90b1.jpg?width=1024&format=pjpg&auto=webp&s=5408b0e77d3db08135a62a50a472a1aba3ce07cd
https://preview.redd.it/x71c6qyit90b1.png?width=1080&format=png&auto=webp&s=14d996dce252b1ba12bbe06bfa43d9eb050b7a71
https://preview.redd.it/8vhyznyit90b1.png?width=1080&format=png&auto=webp&s=499945fe483f60be3214a1a99c8113c047816c65
https://preview.redd.it/wtwcfpyit90b1.png?width=300&format=png&auto=webp&s=3edcf7cb7ab33298962fcdfa0b25c50d0dce6e5a

submitted by AperturaIntelectual to AperturaIntelectual [link] [comments]

2024.05.15 00:53 dvfspf Un peu perdu dans une histoire que j’ai provoquée tout seul avec une collègue qui a rien demandé

Désolé pour le pavé je pensais pas que j’allais écrire autant.
Je (27M) me retrouve dans une situation clairement naze. Je vais poser au préalable que j’ai jamais connu les filles (enfin à mon âge, je devrais dire les femmes). J’ai essayé plein de choses avec plein de personnes différentes, dans des circonstances toutes aussi différentes. Mais rien à faire, impossible. Je suis pleinement conscient que quelque chose déconne chez moi, mais quoi ? J’ai pas de réponse claire.
Au fur et à mesure des rejets ma confiance en moi a disparu et ma vie est devenue progressivement plus difficile. Il y a 3 ans j’ai traversé une période un peu pénible où j’ai remis les choses au clair avec moi-même pour me faire à l’éventualité que je pourrais être seul toute ma vie, en parallèle du covid qui m’a fait perdre 2 ans d’études et mon cercle relationnel qui s’est dispersé un peu partout. J’ai complètement arrêté de chercher à faire des rencontres, ça m’a libéré l’esprit et depuis je vis bien mieux. Même si ma libido me frustre beaucoup et me force à repenser à tout ça, pas non plus de quoi en faire tout un plat. Bref.
J’ai rencontré cette collègue (avec qui je travaille tous les jours) en arrivant dans mon entreprise actuelle. En apprenant à la connaître au cours de l’année passée ça a été une vraie bouffée d’air, c’était incroyablement facile de parler avec elle, je me sentais à l’aise quand on se voyait, et on s’est mis à faire des activités ensemble (surtout du sport). Il y a quelques mois cela dit j’ai commencé à la voir différemment, je pensais à elle le soir et elle me manquait un peu le week-end. Jusqu’à une soirée très arrosée où j’ai complètement craqué et je lui ai raconté pêle-mêle les deux premiers paragraphes (j’en avais jamais parlé à quelqu’un d’autre avant), et qu’elle me plaisait (ce à quoi elle m’a évidemment répondu qu’elle était pas dispo puisqu’elle a un mec). On a continué à discuter du premier sujet un bon moment, elle a été très gentille et compréhensive, puis elle m’a proposé qu’on s’éloigne temporairement pour régler le deuxième sujet. Je pensais honnêtement pouvoir gérer ça de mon côté donc on a décidé de continuer à se parler comme avant. Ça a duré environ un mois.
Malheureusement, étant donné que son couple semble furieusement se rapprocher de la fin (je l’ai jamais entendue parler de son mec en bien une seule fois, les rares fois où elle en parle), inconsciemment je me suis mis à attendre, et après une période de vacances d’une dizaine de jours sans se voir, je me suis rendu compte qu’elle commençait vraiment à me manquer plus qu’avant. Le jour où je l’ai revue je me suis senti fébrile. Donc j’ai décidé d’accepter son offre de s’éloigner temporairement, pour pas que ça aille plus loin. Elle a accepté, puis elle m’a suggéré de réinstaller une appli de rencontres pour me changer les idées (et même de me conseiller pour le profil), et là rebelote, recraquage et les deux premiers paragraphes sont encore ressortis, j’en avais même plus de voix à ce moment là. Alors que j’arrive à vivre avec pourtant, en fin de compte. J’avais complètement bloqué sur l’idée de me relancer dans les rencontres. Ça s’est passé il y a deux jours et donc comme prévu on s’est éloignés (sauf pour ce qui a trait au boulot, mais le boulot c’est le boulot je sais rester pro).
Je comprends parfaitement que c’est absolument pas possible pour une hypothétique relation, surtout après tout ce qui vient de se passer, donc je vais faire ce qu’il faut pour passer à autre chose, mais j’aimerais quand même (naïvement) qu’on retrouve la relation qu’on avait au début parce qu’on s’entendait quand même très bien.
Au final j’ai l’impression d’être un connard dans cette affaire à lui avoir imposé tout ça. Je me sens un peu perdu là.
Edit : une répétition et une faute d’orthographe.

submitted by dvfspf to conseilsrelationnels [link] [comments]

2024.05.15 00:51 SquirrelMinute3730 As músicas de hoje em dia são uma m*rda!

Sou a única a achar que a música hoje em dia é uma grande m*rda?!
Quando digo isto no Reddit e nas redes sociais respondem me “ah isso deve ser porque és velha”, não, eu tenho 22 anos e acho que a música da minha geração é uma grande treta.
Desde pequena que os meus domingos eram passear de jipe com os meus pais enquanto ouvíamos Beatles, Phil Collins, u2, Led Zeppelin etc…
O meu pai puxou me pelo lado do rock, folk e blues e a minha mãe para o lado indie e pop e rap, mas mesmo assim todos estes géneros eram bons nos anos 60,70,80,90….
Backstreet Boys por exemplo, embora não seja uma banda que cativasse todos os géneros, era uma banda com música complexa e que fazia sentido, hoje em dia a música parece básica, vazia, sem nenhum sentido.
Vi documentários de bandas com os meus pais em que o “backing track” variava de tonalidade consoante a letra depressiva/feliz sobre a vida do cantor, algo que se calhar quase ninguém reparou porque é preciso ter alguma formação musical para se reparar!
As músicas hoje em dia parecem iguais, aliás são iguais, aqueles funks brasileiros que tocam muito no tiktok são exatamente o mesmo ritmo, tom e etc só muda a letra!!!
E as letras são horríveis! São sempre sobre mulheres que querem algo sexual ou convida las a ter. Sempre sobre “bunda até ao chão” / “ela quer “ e depois pegam numa palavra de uma destas frases e repetem “quer quer quer quer quer” …. A música deve ter no total 10 palavras!
Eu adoro sair com amigas, adoro conviver mas quando convidam me para discotecas… acabo por ir as vezes quando sao aniversários e etc mas é HORRÍVEL! Juro, eu gosto de pensar que todas as pessoas na discoteca NÃO gostam daquela música, simplesmente estão la porque pronto “é fixe”, é onde “o pessoal acha giro estar se”
Verão passado viajei com amigas até Sevilha e fomos a uma discoteca (e claro fiquei desanimada), sabem que música passaram? Abba, bee gees, etc etc e as pessoas pareciam muito mais animadas, a cantarem, todas as pessoas da discoteca interagiam como se fossem todas amigas, sabem aquele poder da música de nos meter leves e felizes!
Depois as danças das músicas de hoje em dia… as vezes quando tenho que apanhar o metro apanhado pessoal da minha idade a dançar (aquelas danças que é só mexer a anca e etc…) esqueçam…
Sinto que culturalmente nasci na altura errada
PS: Ja fui confrontada que não tenho mente aberta à música… a minha playlist vai desde NWA até Pink Floyd

submitted by SquirrelMinute3730 to CasualPT [link] [comments]

2024.05.15 00:48 Cool-Leader1857 Eu sou babaca por querer terminar?

Eu M(24) e ele H(24), não sei muito bem como contar essa história mas vou resumir, eu moro com ele e moramos na casa da mãe dele que mora no Ceará, ela costumava alugar os quartos dessa casa que são 3 e no início eu concordei em morar aqui com ele e os dois primos dele que estavam alugando esses quartos mas eu me arrependi e por conhecidencia eles tiveram que sair daq, desde então não alugamos mais pra ninguém mas a mãe dele insiste nisso, então demos entrada para comprar um ap pra gente pq é melhor que alugar, enfim, eu sempre sinto que tem tanta gente nos rodeando e isso me deixa aflita, além disso ele tem os amigos dele que vivem chamando ele pra role de solteiro e eu só queria viver meu casamento em paz e a dois sabe? A ex dele é desse grupo e eu as vezes me arrependo de ter entrado nesse relacionamento pq não queria ter que ficar lidando com todas essas pessoas o tempo todo, ele disse que iria passar a sair com menos frequência mas não e isso que acontece, hoje mesmo enquanto eu trabalhava (Home Office) ele disse que iria sair e assim ele só fez surpresas pra mim umas 3 vezes durante nosso relacionamento todo e quando eu reclamo ele fala que sou ciumenta e que nem sai com frequência mas toda semana é o mesmo estresse do amigo dele mandando mensagem pra ele ir lá sair com eles

submitted by Cool-Leader1857 to EuSouOBabaca [link] [comments]

2024.05.15 00:43 Appropriate_Cut_9995 Should the Bible be interpreted primarily through “original context”?

https://www.youtube.com/live/aok9YTyBg10?si=syhz_d4pchyo6DAP
Fr Stephen DeYoung says as much (around the 90 minute mark he begins talking about Psalm 81 (“you are gods”). At around the 1hr 40 mark he says that if an interpretation doesn’t make sense in the ‘original context’, it’s wrong.
But the ‘original context’ of the Psalms, as we understand that to be today, was not available to the apostles or to the Church Fathers. Even now the ‘original context’ isn’t something we actually have access to; it’s a construct of scholarship. One of the things I greatly appreciate about the Orthodox tradition, as I have understood it via the OSB, is that it allows for this. A text can have a plain meaning — it’s ’original context’ — and another, higher meaning, revealed by Christ and rooted in church tradition. This meaning needn’t have been intended by its human author. This is more consistent with how I understand the Church Fathers — and the ancients in general — to have read scripture. A framework would be applied, and meaning was drawn out of the text through it. There was no real sense of needing to reconstruct the original historical context to divine the ‘only correct’ meaning, ie that which aligns with the hypothetical authors hypothetical intent. This is the project of modern scholarship/some forms of Protestantism (more often than not, these are the same thing).
I’m not sure if I’ve radically misunderstood Fr DeYoung, or if I’m misunderstanding the Orthodox approach the scripture, but either way I’m hoping you guys can help me out here.

submitted by Appropriate_Cut_9995 to OrthodoxChristianity [link] [comments]

2024.05.15 00:37 Smart_Nectarine880 cuándo es el open de australia

🎰🎲✨ ¡Obtén 500 euros y 200 giros gratis para jugar juegos de casino con solo un clic! ✨🎲🎰
cuándo es el open de australia
Fechas del Open de Australia
El Open de Australia es uno de los cuatro torneos de Grand Slam que se celebran cada año en el mundo del tenis. Esta competición se lleva a cabo en Melbourne, Australia, y suele tener lugar a mediados del mes de enero. Durante dos semanas, los mejores tenistas del mundo se dan cita en este torneo para disputar intensos y emocionantes encuentros.
Las fechas del Open de Australia suelen variar ligeramente de un año a otro, pero generalmente se extienden desde la segunda quincena de enero hasta finales del mismo mes. Durante este tiempo, los aficionados al tenis de todo el mundo se mantienen atentos a cada partido, ya que en este torneo suelen verse enfrentamientos memorables y sorpresas inesperadas.
Uno de los atractivos principales del Open de Australia es su excelente organización y las modernas instalaciones en las que se lleva a cabo. Los espectadores pueden disfrutar de un ambiente único y vibrante, acompañado de una gran oferta gastronómica y de entretenimiento.
Además, el Open de Australia es conocido por atraer a los mejores jugadores del mundo, quienes llegan en su mejor forma para competir por uno de los títulos más prestigiosos del tenis mundial. Este torneo es una parada obligatoria en el circuito profesional y siempre deja momentos inolvidables para los amantes de este deporte.
En resumen, las fechas del Open de Australia son un punto culminante en el calendario tenístico mundial, en el que se vive emoción, intensidad y grandes momentos que quedarán grabados en la historia de este deporte.
Horario del Abierto de Australia
El Abierto de Australia es uno de los torneos de tenis más importantes y emocionantes del mundo. Cada año, los mejores tenistas del planeta se reúnen en Melbourne para competir por el codiciado título en las pistas de superficie dura del Melbourne Park.
El horario del Abierto de Australia varía dependiendo de la ronda del torneo. Las primeras rondas suelen comenzar temprano en la mañana, alrededor de las 11:00 a.m., hora local. A medida que avanza el torneo y se acercan las rondas finales, los partidos suelen programarse en horario nocturno, para que los fanáticos puedan disfrutar del tenis bajo las luces artificiales.
En cuanto a las semifinales y la esperada final, suelen realizarse durante el fin de semana, para permitir que la mayor cantidad de espectadores puedan presenciar los emocionantes partidos. La final masculina y femenina del Abierto de Australia a menudo se disputa en la espectacular Rod Laver Arena, el estadio principal del complejo, que cuenta con capacidad para más de 15,000 personas.
Además de los partidos de individuales, el Abierto de Australia también incluye competencias de dobles, mixtos y juniors, brindando a los aficionados una amplia variedad de emocionantes encuentros para disfrutar.
En resumen, el horario del Abierto de Australia es diverso y emocionante, ofreciendo a los amantes del tenis la oportunidad de disfrutar de un torneo de clase mundial en un entorno único y vibrante como Melbourne. ¡No te pierdas la acción y sigue de cerca la programación para no perderte ni un solo partido!
Inicio del Torneo de Tenis en Australia
¡El tan esperado inicio del Torneo de Tenis en Australia ha llegado! Este prestigioso evento marca el comienzo de la temporada de tenis y reúne a los mejores jugadores del mundo en la ciudad de Melbourne. Durante dos semanas, los aficionados al tenis de todo el mundo estarán atentos a cada partido, emocionados por presenciar la magia y la emoción que este torneo siempre ofrece.
El Torneo de Tenis en Australia se disputa en las canchas duras del Melbourne Park y atrae a una multitud de apasionados seguidores que llenan las gradas con entusiasmo y energía. Los jugadores se preparan durante meses para este evento, entrenando arduamente y perfeccionando sus habilidades para intentar alcanzar la gloria en uno de los torneos más importantes del circuito.
Además de la competencia en la cancha, el Torneo de Tenis en Australia también ofrece una amplia gama de actividades y eventos para el disfrute de los espectadores. Desde sesiones de autógrafos con los jugadores hasta conciertos y exhibiciones, hay algo para todos los gustos durante estas dos semanas de tenis de alto nivel.
A lo largo de la historia, el Torneo de Tenis en Australia ha sido testigo de momentos icónicos y emocionantes batallas en la cancha que han quedado grabadas en la memoria de los aficionados. Este año, sin duda, no será la excepción, y estaremos atentos a ver quién se coronará como campeón en este emocionante torneo. ¡Que comience el juego y que gane el mejor!
Duración del Evento Deportivo en Australia
En Australia, los eventos deportivos son una parte importante de la cultura y ofrecen a los espectadores la oportunidad de experimentar la emoción y la pasión por los deportes en vivo. La duración de los eventos deportivos en Australia puede variar dependiendo del tipo de deporte y del evento en sí.
En el caso de deportes como el cricket, los partidos pueden durar varios días, con intervalos y descansos entre los días de juego. Esto crea una experiencia única para los espectadores, ya que tienen la oportunidad de disfrutar del juego a lo largo de varios días, sumergiéndose en la atmósfera y la emoción del cricket.
Por otro lado, deportes como el tenis o el rugby suelen tener eventos más cortos, que pueden durar desde unas pocas horas hasta todo un día, dependiendo de la competición y la etapa del torneo.
Australia también es conocida por sus eventos deportivos internacionales, como el Gran Premio de Fórmula 1 en Melbourne o el Abierto de Australia de tenis en Melbourne Park, que atraen a miles de espectadores de todo el mundo.
En resumen, la duración del evento deportivo en Australia puede variar desde unos pocos horas hasta varios días, ofreciendo a los espectadores una amplia gama de experiencias para disfrutar la emoción del deporte en un país que ama y respeta su cultura deportiva.
Calendario de Partidos del Open de Australia
El Open de Australia es uno de los cuatro torneos de Grand Slam de tenis que se celebran cada año y es el primero en el calendario. Durante dos semanas, los mejores tenistas del mundo se reúnen en Melbourne Park para competir por el prestigioso título.
El calendario de partidos del Open de Australia es muy esperado por los fans del tenis, ya que ofrece una amplia variedad de emocionantes encuentros. Desde las primeras rondas, en las que los jugadores luchan por avanzar en el torneo, hasta las rondas finales, en las que los favoritos se enfrentan en intensos duelos, cada partido es una oportunidad para presenciar el talento y la determinación de los atletas.
Además de los partidos individuales, el Open de Australia también incluye competiciones de dobles, en las que las parejas de tenistas se unen para enfrentarse a sus rivales en emocionantes encuentros de alto nivel. Estas competiciones ofrecen una perspectiva diferente del tenis, con estrategias de juego únicas y una dinámica distinta en la pista.
Para los amantes del tenis, el calendario de partidos del Open de Australia es una fuente inagotable de emoción y entretenimiento. Cada año, el torneo supera las expectativas con partidos memorables y momentos emocionantes que quedan grabados en la historia del tenis. Desde las primeras raquetas hasta las leyendas consagradas, el Open de Australia reúne a lo mejor del deporte en un evento inolvidable.

submitted by Smart_Nectarine880 to u/Smart_Nectarine880 [link] [comments]

2024.05.15 00:35 filthywro Cancelación cita para visa?

Buena tarde comunidad.
Estoy realizando mi tramite para visa, después de pagar y confirmar mi cita, me di cuenta que en el portal, en cuenta de usuario puse mi apellido mal, una letra solamente donde no debería de ir: ej. REYES x REYSE.
Al momento de querer cambiarlo me sale una nota que especifica que después de pagado y confirmado la cita ya no se puede editar dicho campo junto con otros... Se tendrá que hacer cancelación de cita para poder editar.
Mis documentos y previo registro ds-16 no tienen error, solo la cuenta del portal
¿PIERDO MI PAGO POR CANCELAR O PUEDO HACER EL CAMBIO DESPUÉS DE CANCELAR SIN PERDER MI PAGO?

submitted by filthywro to AskMexico [link] [comments]

2024.05.15 00:34 Vukobasa Prof. dr. Vojislav P. Nikčević: Crnogorski jezik (2.dio)

Prof. dr. Vojislav P. Nikčević CRNOGORSKI JEZIK
III. CRNOGORSKI PRAVOPISI
U dukljanskom periodu crnogorskog jezika u primarnoj službenoj upotrebi je bila kodifikovana književnostandardna, zvanična norma važeća za latinski jezik i abecedu. A kako je izgledala sekundarna kodifikovana norma crnogorskoga književnog jezika u tome istom periodu mi danas možemo samo da naslućujemo, jer se nije sačuvao nijedan njegov izvorni tekst u osnovi pisan mjesnijem jezikom dukljanskijeh Slovena. Biće da je norma toga književnog jezika pravopisno bila regulisana slično kodifikatorskijem normativima onijeh slovenskijeh naroda koji su se u ravni standardne upotrebe koristili svojijem govornim jezicima i latinicom. Takvi su na primjer hrvatski, slovenački, češki, slovački i poljski jezik. Teško se domaća riječ iskazivala stranijem pismima.
U toku trajanja zetskog perioda (1183-1360) na snazi je bio pravopis staroslovenskog jezika zetske (crnogorske) redakcije (recenzije), pod uticajem A. Belića u filološkoj i lingvističkoj literaturi najčešće neosnovano zvanoj tzv. "zetsko-humskom" redakcijom ili recenzijom. Njegov tip predstavljao je smjesu jezika makedonskijeh Slovena iz okoline Soluna i našega govornog jezika, u Zetu uveden za potrebe širenja pravoslavlja pod nemanjićkom vrhovnom upravom u doba trajanja srpske dominacije nad njom. Drugim riječima, lingvistički tip o kojemu je riječ nije bio ništa drugo do staroslovenski jezik artikulisan na zetski (crnogorski) način u novonastalijem društveno-političkim i kulturnim prilikama.
U predvukovskome periodu (od 1360. god. do početka tridesetijeh godina XIX stoljeća) dolazi do zaokreta od staroslovenskoga jezika zetske redakcije kao obrednog, liturgijskog jezika, prema upotrebi crnogorskog jezika. U tome veoma dugom periodu ponovo se u književnoj upotrebi koristi njegov govorni realizacijski oblik, isto onako kao što je široko upotrebljavan i u ranijemu, dukljanskome periodu. Naravno, uporedo s njim u Crnogorsko-primorsku mitropoliju ostao je i dalje da se koristi crkvenoslovenski tip jezika kao oponent svjetovnome narodnom liku jezika.
S obzirom na to da u Crnu Goru, navlastito od vremena dolaska Turaka u XIV vijeku, nije bilo škola, izuzev osnovnijeh manastirskijeh u koje su budući svještenici učili samo elementarnu pis- menost, čitanje i pisanje, da u nju nije bilo visokoučenijeh ljudi i lingvističke literature normativ- noga karaktera, pravopisa, gramatika, rječnika, kojima se utvrđuju pravila čitanja i pisanja, sasvijem je prirodno što se za sve vrijeme trajanja predvukovskog perioda pisalo onako kako se govorilo.
Pisani jezik u tome dugom periodu razvijao se i formirao zavisno od govornog jezika, spontano prirodno i jedinstveno, nekonvencionalno, koliko su to dozvoljavale neprimjerene mu i neadek- vatne ćiriličke i latiničke grafije, do njihova potpunog izjednačavanja, poistovjećenja. To je jedno od temeljnijeh načela po kojima se crnogorski standardni jezik razlikuje od mnogijeh drugih književnijeh jezika, što ga u odnosu na te jezike čini specifičnijem, osobenim. U stvari, Njegoševa maksima: "Ove gore ne trpe regule" ima svoju potpunu i odgovarajuću primjenu u spontano nastaloj samoregulaciji dva realizacijska pojavna vida crnogorskog jezika: podudar- nosti upotrebne (uzusne) norme njegova govornog oblika s nekodifikovanom književ- nojezičkom normom pisanoga jezika na koju je tokom vremena postepeno izvršena standardizacija crnogorskoga književnog kao tzv. folklornoga koiné tipa jezika.
U tome procesu primarnu, presudnu ulogu imala je izuzetno razvijena crnogorska usmena književnost u svijem žanrovima i vrstama, stvarajući na relativno malome geografskom prostoru interdijalektalni ili naddijalektalni tip jezika (koiné). Na taj način je norma usmenosti iz te književnosti postala obrazac, nekodifikovana norma pismenosti u crnogorskome standardnom jeziku i njegovoj pisanoj literaturi. Zapravo kao što je crnogorsko tradicionalno običajno pravo bilo podumijenta kodifikovanoga građanskog prava na daleko čuvenoga Opšteg imovinskog zakonika za kneževinu Crnu Goru Valtazara Bogišića (1888), tako je isto govorni tip jezika sadržan u lingvističkom modelu crnogorske usmene književnosti postao fundamentalna osnova do genijalnijeh umjetničkijeh visina tvorački realizovanome crnogorskom književnome jeziku u Luči mikrokozma (1845), Gorskom vijencu (1847) i Lažnome caru Šćepanu Malom (1851) Petra II Petrovića Njegoša.
Prvo teorijsko nastojanje pravopisnoga kodifikovanja crnogorskog jezika izvršio je dr Ivan (Antun, Gašpar) Nenadić (Perast, 1723-Dobrota, 1784). Na podlozi kompleksno sprovedene analize Nenadićeva manifesta o jeziku i pravopisu iz njegova Nauka krstjanskog (1768) u kon- tekstu niza pitanja istoriografske, lingvističke i književne naravi koje je pokrenuo, što se odnose ne samo na Boku njegova doba nego uopšte i na Crnu Goru, u zaključku sam kazao da pojava toga manifesta ima prvorazredni značaj za pravilno poimanje i naučno interpretiranje povijesti crnogorskog jezika. Takav njegov značaj na tome planu ogleda se u prvome redu u činjenici što je Nenadić prvi u našu zemlju istakao potrebu izrade pravopisa zasnovanog na fonološkome načelu, u skladu sa zahtjevom "da se lašnje može štjeti kako se govori, a da se izgovara onako kako se i štije". Tako je postupio stoga što je u njegovoj rodnoj Boki i široj Crnoj Gori na tome istom načelu u toku minulijeh stoljeća spontanom prirodnom standardizacijom formiran književni jezik Crnogoraca. Tek će pedeset godina nakon Nenadića, na istome fonološkom prin- cipu i prvashodno na crnogorskoj književnojezičkoj osnovici od koje je i sam polazio, Vuk Stefanović Karadžić u Srpskome rječniku iz 1818. godine teorijski utemeljiti svoj i Daničićev tip "srpskoga" standardnog jezika. Fonološko načelo koje je dr Nenadić zastupao, posredstvom novog pravopisa i Karadžić-Daničićeva modela književnog jezika, saglasno s njegovom kodifikovanom književnom normom "općena pravilnost", biće službeno i praktično odobreno tek sto godina poslije objavljivanja Nauka krstjanskog, tj. godine 1868, kada je ukinuta i pošljednja zabrana Vukove reforme i njegov pravopis uveden u srpske škole.
Prvi pokušaj pravopisne kodifikacije crnogorskog jezika za školske potrebe uradio je obrazovani Mostarac Dimitrije Milaković (1805-1858) u Srbskoj grammatici, sastavljenoj za crnogorsku mladež (Cast prva, Cetinje 1838). Iako je bio pristalica Karadžićeve filološke teorije, oličene u geslu: "jedan jezik (srpski) = jedan narod (Srbi)", Milaković je smatrao da Crnogorci postoje i kao poseban, crnogorski narod, koji pošeduje i svoj, crnogorski jezik. Šljedstveno ovome, on je u svoju Grammatiku ustrojio obšta i osobita pravila, dvije norme: glavnu u okviru obštih pravila, što znači kodeks za sve "Srbe" (= štokavce), i posebnu u sklopu osobitijeh pravila, koja obuh- vataju specifične crte što odstupaju od standardnoga jezika Crnogoraca, koji je bez ikakvoga is- torijskog osnova svrstao u hercegovačko narječje, uključio u osobita pravila, koja predstavljaju kodifikovanu normu književnoga jezika Crnogoraca, izvedenu "po ovdašnjem običaju govorenja".
Budući da Milakovićev tip standardnog jezika namijenjenog Crnogorcima sadrži opšte i posebne srukture iz internacionalnoga i crnogorskog nacionalnoga lingvističkog sloja, sa sigur- nošću se može tvrditi da ga je uspješno kodifikovao. To je uradio bolje od svijeh docnijih kodifikatora jezika koji su bili opterećeni etničkijem i jezikoslovnim unifikatorskijem idejama i opredjeljenjima, jer su kodifikovanu normu književnog jezika jedino temeljili na opštem, ispol- javajući pri tom izrazitu tendenciju koja je išla za brisanjem svijeh razlika u njegovome poslov- nom (administrativnome), naučnome i publicističkom stilu. Drugim riječima, i pored toga što je u osobita pravila uključio samo manji broj crnogorskijeh jezičkijeh specifičnosti, Milaković je ovi posao, gledao teorijski, načelno, valjano obavio upravo zbog toga što je polazio od činjenice da su Crnogorci i samosvojan narod koji pošeduje vlastiti jezik. Tako je izbjegao upotrebu bilo kakvijeh termina što imaju diskriminatorski karakter; u svoju kodifikaciju standardnog jezika Crnogoraca opšte i posebno je tretirao ravnopravno. Na taj način se približio njihovoj praksi iz- jednačavanja nekodifikovanoga književnog jezika s mjesnijem govornijem jezikom, tj. svojevrsnoga tipa sačinjenog od najranijega pismenog i pisanoga jezika čija se standardizacija u prošlosti vršila spontano stoljećima i u drugoj polovini XVIII vijeka već rezultirala definitiv- nijem prerastanjem pisanoga jezika u nekodifikovani književni jezik. U stvari, Milakovićeva kodifikacija se i pojavila kao rezultanta velike zrelosti i duge razvojne tradicije toga tipa jezika".
Uprkos tome što je Vuk Karadžić prije i poslije početka tridesetijeh godina XIX stoljeća u Crnu Goru imao velik broj pristalica, šljedbenika i nastavljača njegove reforme, pa čak među njima dvojicu književnika, najvećijeh Crnogoraca, Petra I i Petra II Petrovića Njegoša, nekodifikovani crnogorski standardni jezik se manje-više sve do školske 1863/64. godine razvijao na tradicional- nijem osnovama. Srpski književnik Ljubomir P. Nenadović je prvi put došao u Crnu Goru 1857. godine i tom prilikom je našao da je u crnogorske škole iz pedesetijeh i prve polovine šez- desetijeh godina jezik "crnogorski; u mnogome različan... od onoga priznatog, lepog jezika, na kom je biblija prevedena (misli se na Vukov "srpski" književni jezik - V. N.). Govorio sam jed- nom prilikom na Cetinju da bi trebalo, radi književnog jedinstva, da uvedu onaj jezik kojim se danas piše u Beogradu i Novom Sadu. Taj jezik, na kom se dosada najviše pisalo i radilo, ostaće za svagda kao srpski književni jezik. Ako Crnogorci produže svoje škole kao dosada, onda, posle sto godina, između ta dva jezika (crnogorskoga i srpskog književnog jezika V. N.) biće veća razlika nego što je između portugalskog i španskog. Ja ne kažem koji je jezik lepši; samo napominjem: da bi, za ljubav književnoga jedinstva, trebalo da manjina pristupi većini; i da svi koji jedno srpsko ime na sebi nose (ovde će se Crnogorci smatraju "Srbima" na bazi iden- tifikovanja srpskog imena s istočnijem pravoslavljem - V. N.) počnu i jednim jezikom pisati. No na Cetinju nisu nimalo skloni tome. Oni vele: mnogo je lepše i običnije kazati: 'lijepa, bijela, sijeda kosa u deda'; nego: 'lepa, bela, seda kosa u deda'".
Poznato je da su Srbi i Hrvati sredinom prošlog vijeka ispoljavali težnju da se ujedine u književnom govoru. Godine 1850. sastaju se u Beču Hrvati: L. Kukuljević, D. Demetar, I. Mažuranić, V. Pacel, S. Pejaković, Srbi: V. Karadžić, Dj. Daničić i Slovenac F. Miklošič. Tada, najviše pod Vukovijem uticajem, zaključuju da "jedan narod jednu književnost treba da ima", da "ne valja miješajući narječja graditi novo..., nego da je bolje od narodnijeh narječja izabrati jedno, da bude književni jezik", da "nije moguće pisati tako, da bi svak mogao čitati po svojem narječju". Stoga smatraju "da je najpravije i najbolje primiti južno narječje, da bude književno", tj. ijekavski govor. Mjesto e treba pisati ije, je; glas h de mu je po etimologiji mjesto, ali ne i u genitivu imenica množine; samoglasno r valja pisati bez popratnijeh znakova. Zaključke bečkoga Književnog dogovora sažeo je Karadžić u Glavna pravila za južno narječje.
U periodu od 1864. do 1918. godine počinje kontinuirano sprovođenje zaključaka bečkoga Književnog dogovora sadržanijeh u Glavnim pravilima za južno narječje, uvođenje Karadžić- Daničićeva "srpskog" standarda u nastavu cetinjske škole, u cetinjskome kalendaru i almanahu Orlić (od 1865) i periodičnijem publikacijama. Nastojanjem J. Sudenčića, izvanjca B. Novakovića, J. Pavlovića i ostalijeh u crnogorsku kulturu i prosvjetu postepeno, veoma sporo se zvanično uvode Vukov fonološki pravopis, Mrkalj-Karadžićeva reformisana ćirilica i Gajeva latinica (prvo u Orliću), direktno i preko Vukovijeh šljedbenika - Dj. Daničića, J. Boškovića, S. Novakovića i J. Živanovića. To se postiže posredstvnom naučnijeh dijela filološkog karaktera i gramatika namijenjenih školskijem potrebama. Od naznačenog vremena u crnogorski književni jezik počinje da se ukršta staro i novo, pa čak i da se sukobljava. Tokom vremena na Cetinje se sve više štampaju novom ćirilicom i Vukovijem pravopisom beletristička djela izvanjaca i Crnogoraca. Započeo je proces planskoga, sistematskog potiskivanja, arhaizacija crnogorskijeh primarnih jezičkijeh osobina iz 2. sloja oblicima Karadžićeve "općene pravilnosti" koji su do tada u govornome, odnosno standardnom jeziku Crnogoraca kao njihovi dubleti mahom bili dijalek- tizmi ili provincijalizmi. U stvari, zbog teorijski i deklarativno promijenjene etničke osnove, ušljed Vukove kodifikovane norme utemeljene na novoj, opšteštokavskoj koncepciji, tj. na pos- tulatima koji su fundirani na apstraktnoj upotrebnoj normi, sada su njihove uloge promijenje: ranije sekundarne crte postaju primarne, a primarne se tretiraju sekundarnima. One se pos- tepeno, kao provincijalizmi i dijalektizmi, isključuju iz književne upotrebe. U djelima literar- nijem, umjesto ranije neutralne, sada dobijaju samo stilsku vrijednost. Krupne promjene donosi kodifikovana književnojezička norma, koja se više ne oslanja na crnogorsku tradicionalnu uzus- nu normu. Nalazi se izvan prirodno konstituisanoga bića crnogorskog naroda, pa samim tijem i njegova jezika, uglavljena je upravo tako kao da su gotovo svi južnoslovenski (= štokavski) narodi jedna nacija koja se služi samo jednijem (srpskim) narodnijem i književnijem jezikom.
Tako je bilo u prijelaznome i vukovskom periodu.
U međuratno doba, shodno politici socijalnoga i nacionalnog ugnjetavanja Crnogoraca, dolazi do prinudnog brisanja, denacionalizacije i asimilacije karakteristika njihova standardnog jezika. Zvanično i nezvanično prodiru ekavizmi i dr. oblici iz srpskog jezika u crnogorsku ad- ministraciju, nastavu, udžbeničku literaturu i u periodične publikacije. Belićevijem Pravopisom Srpskohrvatskog Književnog jezika (Beograd 1923, drugo, prerađeno izdanje 1929. i treće, popravljeno izdanje 1934) iz crnogorskoga književnog jezika odstranjene su posebnosti: likovi tipa ćerati, ćešiti, českota, ded, delo, devojka, življeti, trpljeti, grmljeti, svrbljeti, rječca god, gode, oblici pridjevsko-zamjeničke tvrde o deklinacije: -ijem, -ijeh, -ijema (tijem, tijeh, tijema, žutijem, žutijeh, žutijema, koji su zamijenjeni do tada slabo frekventnijema u crnogorskome govornom jeziku kraćijem oblicima: tih, tim, tima, žutim, žutih, žutima), velik broj leksema, frazeologizama i dr. Crnogorski jezik se, u skladu sa zvaničnijem tumačenjem što negira postojanje Crnogoraca kao samosvojnoga naroda i nacije, odnosno službeno propagira da oni nijesu ništa drugo do etnička grupa "srpskog plemena", tretira i u lingvistici i filologiji interpretira kao "južni govor (dijalekat) sprskohrvatskog jezika". Nerazumljivi izrazi i oblici iz srpskog jezika ušli su čak i u bukvare: svet (svijet ili svetac?), jege (?!), šarage, (?!) i sl. I od Crnogoraca je malo ko tada pisao ijekavski. Ekavski su pisali ne samo crnogorski pisci koji su literarno izrazitije obilježili svoju epohu (Risto Ratković, Dušan Đurović), nego u početku i brojni književnici iz pokreta tzv. socijalne literature. Ekavizira se čak Gorski vijenac i toponomastika.
Crnogorski književni jezik i u periodu socijalističke izgradnje, do 1960. godine, razvijao se zavis- no do narodnosnijeh i jezikoslovnijeh koncepcija A. Belića, sadržanim u njegovom Pravopisu srpskohrvatskog književnog jezika iz 1950. i lingvističkijem djelima normativnog karaktera utemeljenijem na tome Pravopisu. Na taj način su i ovijem Pravopisom, odnosno normativ- nijem djelima u skladu s njim radenim, crnogorske jezičke posebnosti iz 2. i 3. sloja stavljene van zvanične književnojezičke norme. Drugijem riječima, izvlačeći iz imena jezika njegov sadržaj, proglašavajući spomenute posebnosti dijalektalnijem i pokrajinskijem oblicima, i pos- lijeratnom kodifikovanom normom isključene su iz standardne sfere upotrebe. Istina, za razliku od Belićevijeh pravopisa tzv. "sh. jezika" iz međuratnoga perioda, Pravopisom iz 1950. godine ravnopravnije su tretirani ijekavski izgovor i crnogorska leksika. No, i pored toga, njegov način postupanja bitno je uticao da crnogorski standardni jezik i u ovome periodu gubi svoje preos- tale strukturne odlike.
Godine 1953. Letopis Matice srpske iz Novog Sada pokrenuo je Anketu o pitanjima srpskohrvatskog jezika i pravopisa. Poslije prikupljenijeh odgovora, Redakcija toga časopisa je od 8. do 10. XII 1954. s anketiranim organizovala sastanak u Novom Sadu. Na njemu su donešeni Zaključci Novosadskog dogovora. Učesnici sastanka su povjerili Matici srpskoj iz Novog Sada i Matici hrvatskoj iz Zagreba da u duhu tijeh Zaključaka sačine zajednički pravopis. Crnu Goru tada niko nije zvanično zastupao. Dvije Matice su izradile Pravopis srpskohrvatskoga/hrvatskosrpskoga književnog jezika. Stupio je na snagu 1960. U 1. tačci Zaključka se veli: "Narodni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca jedan je jezik. Stoga je i književni jezik koji se razvio na njegovoj osnovi oko dva glavna središta Beograda i Zagreba, jedinstven, sa dva izgovora, ijekavskim i ekavskim"10. Prema tome, i ovom prilikom su Crnogorci, Srbi, Hrvati i Muslimani (koji se i ne spominju u Zaključcima) tretirani tako kao da čine samo jedan narod ("Srbohrvate/Hrvatosrbe"), koji pošeduje jedan narodni i književni, "srpskohrvatski/hrvatskosrpski jezik", i to s jedinstvenom upotrebnom i kodifikovanom književnom normom. A to uistinu nije tako.
Primjenom novog Pravopisa iza 1960. nastavljena je da se sprovodi do dana današnjega unifikacija standardnog jezika na način kako se to radi u toku više od sto potonjijeh godina. Čak se i jezik najvećijeh crnogorskih pisaca: Petra I i Petra II Petrovića Njegoša, S. M. Ljubiše i M. M. Popovića i u naše doba proglašava neknjiževnijem, provincijalnim i dijalektalnijem. I naj- novijom novosadskom kodifikacijom crnogorske specifičnosti su stavljene van oficijelne književ- nojezičke norme. Time se objektivno pokazuje i dokazuje da Crnogorci imaju svoj standardni jezik. Zbog Karadžićevijeh i njegovih šljedbenika i nastavljača pogrješnijeh etničkih i lingvis- tičkijeh koncepcija prouzrokovanih primjenom filološke i monogenetske teorije razvitak crnogorskog jezika od 1864. pošao je u suprotvnome smjeru od stanja u kojemu ga je zatekao Ljubomir P. Nenadović. U naše vrijeme on je doveo do gotovo potpunoga uništenja njegova standardnoga realizacijskog oblika.
Pravopisom iz 1960. i lingvističkijem normativnijem djelima s njim usaglašenim crnogorski književni jezik se razara uprkos tome što njegove osobine izriču posebne sadržaje. One su stoljećima efikasno izražavale crnogorski način života, mišljenja i ošećanja, duhovnu konstituciju Crnogoraca, njihovu etiku i estetiku, pogled na svijet, ukratko - bile su zasnovane na zakonitostima crnogorskoga razvoja i kao takve, u najvećemu broju slučajeva, pravilno funkcionisale. Na njemu su stvorena i Njegoševa genijalna djela.
Sve su to bili glavni razlozi kojima sam se rukovodio kad sam na naučnome skupu o prošlosti Crne Gore u diskusiji zastupao gledište o tome da bi takdvu praksu što prije trebalo prekinuti uspostavljanjem kodifikovane književne norme u skladu s interdijalektalnijem sadržajima u govornom jeziku Crnogoraca¹2. A to znači da se nameće prijeka potreba izrade Crnogorskog pravopisa koji bi obezbjedio da naš standard poprimi obličja što ih je imao do 1864, tj. da se približi crnogorskome govornom jeziku kao svojemu podumijentnom obliku na način kako su opstojali u jeziku Petra I i Petra II.
Razumije se, taj novi standard valjalo bi da bude kodifikovan tako da u njemu postoji koegzis- tentna ravnoteža između opštega, internacionalnog, i posebnoga, nacionalnog, što će reći između sadržaja iz 1. i 2. jezičkog sloja, da se iz njega odstrane sve vještačke, neprirodne strukture i sistemske jedinice koje je sam život kao arhaizme odbačio, s jedne, i da se priznaju svi u nj spontano dospjeli uticaji za pošljednjih više od sto godina, s druge strane. To je naš dug prema prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Tako rade svi kulturni i civilizovani narodi i nacije na kugli zemaljskoj. Među slovenskim narodima i nacijama svojijeh pravopisa još uvijek nemaju samo Crnogorci i Muslimani. Razlog za to leži u činjenici što se oni ne priznaju kao samobitni et- nikumi. Zato izrada pravopisa crnogorskoga kao etnički ali ne i lingvistički posebnog jezika predstavlja jedan od bitnijeh elemenata takve verifikacije Crnogoraca. I u njihovome slučaju, za to odista postoje valjani istorijski razlozi. Uostalom, na takav isti način opstoje i svi ostali slovenski jezici, to jest kao varijantno polarizovani pojavni oblici jednog te istoga, nejedinstvenog praslovenskog lingvističkoga sistema kao njihova zajedničkog prototipa iz kojega su se svi ponaosob razvili na poseaban način kao etnički samorodni jezici.
(Nastaviće se)
__________________________
Ovo je dijelom odlomak iz jedinice Crnogorci - Jezik koju sam svojevremeno sačinio kao radnu verziju za 2. izdanje Enciklopedije Jugoslavije (tj. za potrebe njezine Redakcije za SR Crnu Goru u Titogradu). Ta je jedinica docnije, s mojom dozvolom, široko korišćena kao osnova za izradu i drugijeh njezinih neobjavljenih verzija od strane nekih autora u dugoj i teškoj proceduri oko usvajanja jedinice za štampu. Otuda sličnost među njima.
1 U prvoj rečenici objavljene jedinice Cmogorci - Jezik u 2. izdanju Enciklopedije Jugoslavije, 3, Crn - D, Jugoslavenski leksikografski zavod "Miroslav Krleža", Zagreb 1984, 58, stoji:"Jezik crnogorskog naroda je srpskohrvatski" Očevidno je da je ova formulacija protivurječna u sebi i nesaglasna sa konstatacijom u istoj jedinici: "Srpskohrvatski je još i jezik Hrvata, Muslimana i Stba: Iz ovoga proizilazi kao da su jezik crnogorskoga naroda od njega preuzeli Hrvati, Muslimani i Srbi. To, međutim, ne odgovara stvarnom poretku pojmova. Niko ni od koga nije preuzeo svoj narodni jezik. Neosporno je da sva ta četiri naroda tvore širu dijalekatsku zajednicu, ali ona etnički nije srpskohrvatska i nadnacionalna. To je imao na umu i prof. dr Rikard Simeon kad je u Enciklopedijskome rječniku lingvističkih naziva, II, P-Ž, Matica hrvatska, Zagreb 1969, 421, napisao da tu istu zajednicu sačinjavaju samobitni nacionalni jezici: hrvatski, srpski, crnogorski". Etnička samosvojnost jezika je tu ipak odlučujuća.
2 Rikard Simeon, Enciklopedijski rječnik lingvističkih naziva, I, A-O, 185. U knjizi Mladi Njegoš. Pjesnikovi putevi ka sintezi, Obod, Cetinje 1978, 239, nap. 64, napisao sam i na konkretnijem primjerima pokazao kako u lingvis- tičkoj literaturi, u pogledu imenovanja crnogorskih govora, vlada velika neujednačenost i zbrka, da se rijetko mogu naći dva autora koji upotrebljavaju istu terminologiju, čak je pojedini proučavaoci jezika u toku života i sami po nekoliko puta mijenjaju. Uz to sam još kazao da njihova terminologija datira čak od vremena turskih i dr. ad- ministrativnih podjela naših teritorija, upravo je uglavljena na njima. Nakon ove kritike i akademik Josip Hamm. Crnogorsko t, d+ jat >ć, d. Crnogorski govori. Rezultati dosadašnjih ispitivanja i dalji rad na njihovom proučavan- ju, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti. Naučni skupovi. Knjiga 12, Odjeljenje umjetnosti, Knjiga 3, Titograd 1984, 80-81, izrekao je oštru kritiku na račn termina "zetsko-južnosandžački" govori istovremeno zamjerajući dijalektolozima što umjesto njega ne upotrebljavaju odgovarajući naziv crnogorski govori. Mato Pižurica, Predstavljanje javnosti knjige "Crnogorski govori rezultati dosatašnjih ispitivanja i dalji rad na njihovom proučavanju (Izdanje Crnogorske akademije nauka i umjetnosti, Naučni skupovi, knj. 12, Titograd 1984), Glasnik Odjeljenja umjetnosti. Knjiga 6, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, Titograd 1985, 302-304, u vezi s Hamovim zalaganjem za upotrebu termina crnogorski govori, prvo izjavljuje da naši dijalektolozi nijesu zadovoljni postojećim terminima, što pokazuje njihovo nabrajanje i činjenica da se gotovo svi javljaju u "opticaju". Po njemu, pitanje nije tabuirano niti, pak, njegovo rješenje konačno. Za svoju tvrdnju se poziva na pisanje Pavla Ivića o spor- nome terminu. "Svi dosad predloženi nazivi za taj dijalekt imaju osetni nedostatak. Potreban je dvočlani naziv koji bi odgovarao tipičnim nazivima jedinica istog ranga (kosovsko-resavski, šumadijsko-vojvođanski, pa i istočnoher- cegovački i mladi ikavski)". U produžetku Ivić obrazlaže u čemu su sve nedostaci naziva "zetski", "zetsko-sjenički", "zetsko-južnosandžački", "zetsko-gornjopolimski" i "zetsko-lovčenski". Poslije ovoga Pižurica izričito veli:"Pred- loženi termin 'crnogorski nije prihvatljiv iz jednostavnog razloga što on neizbježno asocira na cjeloviti teritorij SR Crne Gore, a njega, kao što se zna, dijeli na gotovo dva jednaka dijela jedna od najmarkantuijih dijalekatskih meda na cijelom štokavskom prostoru (Zetski je pogodniji u nazivu zato što je neodređeniji, pa iako prostorna asocijacija nije jasna nije bar pogrešna). Onaj dijalekat koji ne bi bio (i nazivom) označen kao 'crnogorski značilo bi to da ne pripada Crnoj Gori. Iz tih razloga ovoj ideji ne treba pridavati zle primisli, još manje plaširi se ozbiljne zloupotrebe, jer bi upravo on protivurječio nastojanjima da se homogenizuje dijalekatski pejzaž prema današnjim administrativnim granicama." Pižurica ovako piše i pored toga što ga demantuje ne samo Ivić citatom koji je sam naveo nego još i naslov zbornika Crnogorski govori što ga je javnosti predstavio. Uz to, moralo bi mu biti poznato da se crnogorski govori zbilja ne mogu dijeliti na dvije pole, usljed toga što najvećim dijelom zaista tvore opšti, nad- Mitra Pešikana iz istog broja Glasnika Prilog kartografskoj obradi crnogorskih govora (177-190) i Uz zbornik "Crnogorski govori" (191-196). Pešikan demantuje Pižuricu i kad neodgovorno razbija teritorijalni integritet SR karaktera crnogorskog jezika, sam ga M. Peškin verifikuje kad konstatuje da bismo se, možda, mogli "i poviše služiti dijalektalni tip jezika. To se ne može činiti čak ni po akcentima, jer oni u istijem govorima variraju od dvak- cenatskog do četvoroakcenatskog sistema. U pogledu vještačke podjele Pižurici ništa ne mogu pomoći ni dva članka Crne Gore tvrdeći da crnogorski severozapadni govori pripadaju istočnohercegovačkom dijalekatskom tipu na bazi turske okupacije i pripadnosti ranijoj kratkotrajnoj zemlji hercega Stefana Vukčića Kosače (Hercegovini, 1448- 1482) i još ranijemu Humu, oblasti koja se u daljoj prošlosti dosta dugo nalazila u sastavu dukljansko-zetske države. On čak pojam istočnohercegovački kao naziv kojim se imenuje stvarna istočna Hercegovina stavlja pod navodnike (179-180) Pored mnoštva drugijeh dokaza, Pešikana ilustrativno pobija toponim Mala Crna Gora, selo u žabljačkoj opštini pod Durmitorom, koji je takvo ime dobio zato što postoji i velika Crna Gora kao geografski i državno-pravni pojam što obuhvata isto selo i sve severozapadne crnogorske govore. A što se tiče interdijalektalnog terminom naddijalekar" (185).
3 Primjeri su uzeti iz Rečnika uz Celokupna dela Petra II Petrovića Njegoša, III izdanje, knjiga sedma. Sastavili: Mihailo Stevanović (od A do O) i Radosav Bošković (od O do Š) uz surandju Radovana Lalića, Beograd 1974. Potvrde crnogorskih leksičkih i frazeoloških posebnosti naročito su iskazane u velikome (dvotomnome) Rečniku jezika Petra II Petrovića Njegoša, knjiga prva, A-O, strana 608, i knjiga druga, P-S, str. 660, 17x24,5. Izradili: Mihailo Stevanović či saradnici: Milica Vujanić, Milan Odavić i Milosav Tešić, Vuk Karadžić, Narodna knjiga, Obod, Prosveta, Srpska akademija nouka i umetnosti, Srpska književna zadruga, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, Beograd, Titograd, Cetinje 1983. U vezi s Rečnikom vidi i Vojislav P. Nikčević, "Provincijalizmi" i "dijalektizmi" u Njegoševu jeziku, Ovdje, godina XVI, br 178, Titograd mart 1984, 9-10 i Dr Vojislav Nikčević, Leksikografski poduhvat, Stvaranje, br. 4, Titograd 1984, 549-562
4 Vidi o jatu: Dr Vojislav P. Nikčević, Kompleks vranjinskih povelja (Povodom knjige Vranjinske povelje XIII-XV vijek Božidara Sekularca, Leksikografski zavod Cme Gore, Biblioteka Montenegrina 2, Titograd 1984), Spone, br. 1, Nikšić 1985, 111-116.
5 Nevenka Novaković Stefanović, ljekavske varijante forme u savremenoj crnogorskoj jezičkoj praksi, Radovi IX, Institut za jezik i književnost u Sarajevu, Odjeljenje za jezik, Sarajevo 1982, 64, argumentovano pokazuje da čak i danas "crnogorski ijekavizam ima i svoje specifičnosti koje ga odvajaju od druga dva tipa ijekavštine: nijesam, sio, srio, zrio, sjedjeti (sedeti), vrijedjeti (vrijedeti), mrzjeti, kisjeo (kišeo), prvjenstvo, sjekirati se (šekirati)".
6 Osim navedenih, potvrde nekijeh crnogorskih jezičkijeh osobina u onomastici iz etnografske i etnološke literature o Crnoj Gori i Crnogorcima donijeću u završnome dijelu ovog poglavlja.
7 Vidi: Dr. Vojislav Nikčević, Mladi Njegoš. Pjesnikovi putevi ka sintezi, Obod, Cetinje 1978, 128-136
7a O karakteristikama iz svijeh triju jezičkijeh slojeva vidi i Dragoljub Majić, Starinske erte u govoru našeg krajit, Godišnjak nastavnika Podgoričke gimnazija, br. 4, kuj. IV, Podgorica 1933, 16-22.
8 Enciklopedija Jugoslavije, 3. Crn-Đ, 61.
9 Vidi: Hrvatski dijalektološki zbornik, 7, Razred za filologiju, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb
1985, 25. U vezi s istim uporedi i: Dr Vojislav Nikčević, Problemske književne studije (Jože Pogačnik: Teme i dileme, Izdavački centar "Revija". Radničko sveučilište "Božidar Maslarić", Osijek 1986), Stvaranje, br. 3. Titograd 1987, 327-328.
10 Vojislav P. Nikčević, Značaj manifesta o jeziku i pravopisu Ivana Nenadića, Ovdje, br 210, 9, i br 211, 8-9, Titograd novembar i decembar 1986.
11 Cmogorski govori. Rezultati dosadašnjih ispitivanja i dalji rad na njihovom proučavanju. Radovi sa naučnog skupa Titograd 12 i 13. maj 1983, Cmogorska akademija nauka i umjetnosti. Naučni skupovi. Knjiga 12. Odjeljenje umjet nosti. Knjiga 3, Titograd 1984, 126-127.
12 Dr Jovan Erdeljanović, Stara Crna Gora. Etnička prošlost i formiranje crnogorskih plemena. Fototipsko izdanje, Slovo ljubve, Beograd 1978, 770.
13 Isto, 780-781
14 Isto, 785
15 Isto, 8061
16 Isto, 839
17 Dr Jovan Erdeljanović, Kuči, Bratonožići, Piperi. Fototipsko izdanje, Slovo ljubve, Beograd 1981, 483, 489.
18 Boka (Antropogeografska studija) od popa Save Nakićenovića, Srpski etnografski zbornik, knjiga dvadeseta, Naselja srpskih zemalja, knjiga IX, Srpska kraljevska akademija. U Beogradu 1913, 861-863
19 Crnogorsko primorje i Krajina od Andrije Jovićevića, Beograd 1922, 259.
20 Dr Jovan Erdeljanović, Stara Crna Gora, 875
21 Isto, 878
22 Isto, 879
23 Pop Sava Nakićenović, Boka, 857.
24 Isto, 859
25 Isto, 861
Dr Jovan Erdeljanović, Kuči, Bratonožići, Piperi, 499,
26
27 Isto, 511
28 Isto, 514
29 Dr Jovan Erdeljanović, Stara Crna Gora, 780.
30 Isto, 792
31 Isto, 793
32 Isto, 821-822
33 Isto, 834
34 Isto, 849
35 Isto, 859
36 Isto, 871
37 Pop Sava Nakićenović, Boka, 842
38 Dr Jovan Erdeljanović, Stara Crna Gora. 780.
39 Isto, 788
40 Isto, 835. D(alibor) Bro(zović). Enciklopedija Jugoslavije, 3. Crn - D. 59, smatra da je u crnogorskom konsonantizmu karakteristična puna otvrdlost glasa či u vezi s time dosljedna opozicija afrikatskih parova ča (dt) i č. 3 (d). Kako mnogi istočnodinarski govori posjeduju u sistemu i glas a (dz) i kako je za tu zonu karakteristična potpunost u najnovijem jotovanju (uključujući ne samo devojka, ćerati nego i śekira, ižest, trplet, a i gotovo opšti proces rjere predstavlja takode svojevrsno jotovanje), naći će se u većini (crnogorskijch) govora kompletan dvanaestočlani inventar kontinuiranih i afrikatskih visokotonskih (akutskih) konsonanata sześźć šču, što je inače rijetkost u jezicima. jezici Glasovi s i 2 uklopili su se u sistem izašavši iz okvira jotovanja i našli su svoju primjenu u hipokoristicima, koji su inače posebno karakteriatični u istočnodinarskoj morfologiji (deklinacija zeko, Lubo, genitiv zeka, Luba, dativ zeku, Lubu)".
41 Pop Sava Nakićenović, Boka, 864,
42 Dr Jovan Erdeljanović. Stara Crna Gora, 844.
43 Isto, 879.
44 Dr Jovan Erdeljanović, Kuči, Bratonožići, Piperi, 331.
45 Isto, 879.
46 Ilustrativan primjer kako se izoglose u opštemu tipu ponašaju i u njegovijem govorima manje-više obilježavaju pretežnu rasprostranjenost očevidno pokažuje rad Sudbina vokalske grupe A+0 (al, 61) u govorima Crne Gore Draga Cupića, Glasnik Odjeljenja umjetnosti, br. 6, 207-216.
47 Vojislav P. Nikčević, O postanku etnonima Dukljani, Zečani i Cmogorci, Ars, br. 3/4, Književna opština, Cetinje
1987, 100-111, i Prof. dr Vojislav Nikčević, Jezičko blago u Cmoj Gori kao izvor za istoriju naroda u zborniku radova Prošlost Crne Gore kao predmet naučnog istraživanja i obrade. Radovi sa naučnog skupa, Titograd, 26. i 27. aprila 1985, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti. Naučni skupovi. Knjiga 15, Odjeljenje društvenih nauka. Knjiga 7. Titograd 1987, 407-426.
1 Vojislav Nikčević, Jezički i književni značaj crkava i manastira s područja Skadarskog jezera u dukljanskom periodu, Skadarsko jezero. Radovi sa simpozijuma Titograd, 30. i 31. X i 1. XI 1980, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti. Naučni skupovi. Knjiga 9, Titograd 1983, 670, i Dragoje Živković, Istorija crnogorskog naroda (Od starijeg kamenog doba do kraja srdnjeg vijeka). Tom I, Cetinje 1989, 42-82.
2 Dr Vojislav Nikčević, O jeziku i pismu slovenskih originala legende Vladimir i Kosara Zečanina iz Krajine i Ljetopisa Popa Dukljanina, Stvaranje, br. 10, Titograd 1979, 1591-1603.
3 Dr Vojislav Nikčević, Periodizacija stare crnogorske književnosti, Zbornik radova profesora i saradnika Nastavničkog fakulteta, br. 5-6, Nikšić 1982. 286-290.
4 Dr Stjepan Babić, Jezik, "Panorama", Zagreb 1967, 38.
5 D(alibor) Bro(zović), Crnogorci Jezik, Enciklopedija Jugoslavije 3, Crm Jugoslavenski leksikografski zavod "Miroslav Krleža", Zagreb 1984, 61.
6 Počev od 1980. godine Jugoslavenski leksikografski zavod u Zagrebu izdaje II izdanje Enciklopedije Jugoslavije. Na početku svake od njezinih svesaka nalazi se Transliteracija nacionalnih ćiriličkih pisama na latinicu. Tu nažalost nema crnogorske azbuke, a ima bjeloruske, makedonske, ruske, srpske i ukrajinske ćirilice.
1 A. Belić, Učešće sv. Save i njegove škole u stvaranju nove redakcije srpskih ćiriličkih spomenika, Svetosavski zbornik, knjiga I. Rasprave, Srpska kraljevska akademija. Posebna izdanja, knjiga Gora u doba Nemanjića. Redakcija za istoriju Crne Gore, Titograd 1970, 95-111; Josip Hamm, Staroslavenska gramatika, Školska knjiga, Zagreb 1970, 197; Petar Đorđić, Staroslovenski jezik, CXIV. Društveni i istoriski spisi, knjiga 47, Beograd 1936, 253-276; Dimitrije Bogdanović, Književnost, Istorija Crne Gore, knjiga druga. Od kraja XII do kraja XV vijeka. Tom prvi. Crna Matica srpska, Novi Sad 1975, 219.
2 Prof, dr Novica Vojinović, Sistem i jezik u crnogorskom Opštem imovinskom zakoniku, Stvaranje, br. 6, Titograd 1984, 799-806.
3 Vojislav P. Nikčević, Značaj manifesta o jeziku i pravopisu Ivana Nenadića, Ovdje, br. 211, Titograd decembar 1986, 9.
4 Vojislav P. Nikčević, Dimitrije Milaković kao lingvista, Ovdje, br. 198, Titograd novembar 1985, 11.
5 Sabrana dela Ljubomira P. Nenadovića, Beograd 1939, 876.877.
6 Dr Stjepan Babić, Jezik, "Panorama", Zageb 1967, 130.
7 Radivoje Šuković, Prve rasprave o cmogorskim udžbenicima materinjeg jezika i njihov značaj za čistoriju književnog jezika i literature, Zbornik radova povodom 140. godišnjice Njegoševe čškole iz 1834. godine, Cetinje 176, 233-245.
8 Dr Vojislav Nikčević, Vukova reforma jezika i pravopisa i Crnogorci, Obeležja, br. 1, Priština 1988, 28-29.
9 Vidi: Bogić Noveljić, Brisanje crnogorskog književnog jezika, Povodom pitanja školskih udžbewnika, Zeta, br. 14, Podgorica 1936, 3, i Bogić Noveljić, Cma Gora u školskim udžbenicima, Zeta, brč. 47, Podgorica 1937,3.
10 Pravopis srpskohrvatskoga književnog jezika sa pravopisnim rečnikom. Izradila Pravopisna komisija, Matica srpska - Matica hrvatska, Novi Sad - Zagreb 1960, 7.
11 Dr Vojislav Nikčević, Neke osobine jezika Marka Miljanova u odnosu na Njegošev i Vukov tip književnog jezika, Obeležja, br. 6, Priština 1989, 181-201.
12 Prošlost Crne Gore kao predmet naučnog istraživanja i obrade, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti. Naučni skupovi. Knjiga 15. Odjeljenje društvenih nauka. Knjiga 7, Titograd 1987, 541.
\**
Izvor: Elementa montenegrina: Crnogorski jezik: hrestomatija, Volume 1, 1990.
https://preview.redd.it/aop4g2dfyg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=ecd65ae381ba128dd6eaf70131e22f24b2e990e5
https://preview.redd.it/8fb9q1dfyg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=430c3fed9543a10434169d7fb1c44783ddc72d5b
https://preview.redd.it/sr71c2dfyg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=082241aef1562dd8906581ca4c3744d455d1a31e
https://preview.redd.it/v8mkh4dfyg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=8d63a314aa2ac0cf687a12c5896b8419deda4433
https://preview.redd.it/u4b5p3dfyg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=2ed73bafadb0d23c9e367b1c79d2557fad862d34
https://preview.redd.it/byei42dfyg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=1b802a6b7d91e861c25e78ca9448dc2572da8e51
https://preview.redd.it/0sfncedfyg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=0ce44dff2ab44f7b4477795fd9369358aae2b071
https://preview.redd.it/dfbaccefyg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=021cc102f40344ff6eb440dceb7f2a74a27ed865
https://preview.redd.it/xrfoo8efyg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=5dacbaf9a38c0105768f8b34321e23f553bc7107
https://preview.redd.it/k37om9efyg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=2a7af61e4fac9add7b15f10c65dc945730cbef30
https://preview.redd.it/0mnin3dfyg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=3a7322192a3bbd0accf875dba45e72cc9ef87e34
https://preview.redd.it/4jbh82dfyg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=274f5cb859ae3aa0cc7ffb4783b3c8312be05b56
https://preview.redd.it/fvnyv3dfyg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=486688aa6c6a7b5c158ab46c1414a935e542a832
https://preview.redd.it/kzkbp8efyg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=b14b928dc22d3689b5766910c436f19e5322224d
https://preview.redd.it/3i95b3dfyg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=d77d14afbf6d6b8a4c01e51aa0b068f131d6551b
https://preview.redd.it/1ijb03dfyg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=2270979dba25a7f83423f9ff1ba8b975d2cca6c4

submitted by Vukobasa to Crnogorstvo [link] [comments]

2024.05.15 00:34 Vukobasa Prof. dr. Vojislav P. Nikčević: Crnogorski jezik (1.dio)

Prof. dr. Vojislav P. Nikčević CRNOGORSKI JEZIK
I. OSNOVNE STRUKTURNE OSOBINE CRNOGORSKOG JEZIKA \*
Crnogorski jezik je nastao u istorijskome razvoju crnogorskoga naroda. Njime taj narod izražava samog sebe i to mu je jedan od najvažnijih (ako ne i najznačajniji) znak etničkoga, nacionalnoga i kulturnog identiteta. Jezik o kojemu je riječ ima posebnu istoriju, identičnu pov- jesnici Crnogoraca, i jasno prepoznatljive brojne strukturne odlike. Kao takva, nastaje još od IX vijeka.
Jezik crnogorskog naroda je postao iz praslovenskoga, pa je po tome slovenski, a među slovenskijem jezicima ima mjesto u južnoslovenskoj skupini, i to u njezinoj zapadnoj podgrupi. Crnogorski govori organski pripadaju istome genetički određenome sistemu kojemu i govori Srba, Hrvata i Muslimana. Crnogorci su s tijem narodima entički i jezički posebno bliski zbog sličnijeh uslova u kojima su se formirali i mnogostrukih istorijskih veza. Crnogorski govori su tzv. štokavski ijekavskog izgovora, s različitijem izmiješanim tipovima i varijetetima u okviru dominirajućega četvoroakcentskog sistema na njihovome cijelom prostoru. Za crnogorski jezik uključujući i naglaske, karakteristično je upravo supostojanje samo sitnih razlika u mikrostruk- turama iznijansiranih govora.
U Crnogoraca se vremenom razvio i opšti, naddijalekatski tip jezika (koiné). U tom tipu znatno prevladavaju i dominiraju zajedničke osobine crnogorskijeh govora i razlikuju se tri osnovna sloja jezičkh elemenata. U prvi sloj ulaze elementi južnoslovenskog i praslovenskog porijekla, zajednički Crnogorcima, Hrvatima, Muslimanima i Srbima. Drugi sloj obuhvata elemente koji u Crnoj Gori pošeduju kolektivnu govornu, odnosno interdijalektalnu upotrebnu vrijednost. Nas- tali su kao izraz posebnijeh društvenih odnosa i dobili takav rang na temelju specifičnih povijes- nih uslova koji su stvorili crnogorski narod i crnogorsku naciju. Treći sloj jezičkih elemenata u tome naddijalekatskome jezičkom tipu sačinjavaju crnogorski dijalektizmi kojima su u inter- dijalektalnome tipu jezika Crnogoraca predstavljeni razjedinjavajući faktori što se javljaju u ok- viru različitih plemena kao upravno-administrativnijeh jedinica, konfesionalnih zajednica i prirodnijeh uslova. Naddijalekatski elementi i dijalektalne posebnosti u jeziku crnogorskoga naroda čine izražajnu cjelinu, istorijski čvrsto sraslu, nedjeljivu.
Iako crnogorski govori pripadaju šire rasprostranjenijem štokavskim ijekavskim govorima kao lingvističkome sistemu koji se prostire izvan granica SR Crne Gore, oni kao naddijalekatska klasifikaciona jedinica zaista posjeduju obilje specifičnosti lekstičke, fonološke, morfološke, sin- taksičke, prozodijske naravi koje definišu njihov identitet, jasno prepoznatljivi narondi i nacionalni individualitet. Riječ je, u prvom redu, o pojavnim oblicima iz drugoga sloja, nastalom potiskivanjem i uklanjanjem razlika među njima, o faktima koja su i u tradicionalnoj lingvistici i filologiji poimana kao crnogorizmi. To su mahom opšte ili pretežno rasprostranjenje strukture što arealom prostiranja i jako izraženom frekvencijom upotrebe više od drugih osobina markiraju crnogorski jezik. Drugim riječima, crnogorski govori, gledano lingvistički, tipološki, stupaju u međusobne odnose preko interdijalekta, sačinjenog od veoma sličnih, u najvećem broju crta podudarnijeh narodnih govora, koje autori (npr. Milan Rešetar, Danilo Vušović, Radoje Radojević i dr.) često čak tretiraju jednim, crnogorskim govorom ili dijalektom, shvaćenim u značenju jezika. U stvari, oni čine opšti, naddijalekatski, najvećim dijelom pojavnih oblika odgovarajući nacionalni tip jezika, čije veliko jedinstvo izražava više od hiljadu godina izgrađivanu etničku strukturu i homogenost, ukratko - veliku sjedinjenost crnogorskoga naroda. Zato je svojevremeno R. Simeon napisao da je "crnogorski jezik nacionalni jezik Crnogoraca". U tome tipu izvjesne mjesne govorne nijanse su prirodne i zakonite. Njih najviše izražavaju "neprenešeni" akcenti i neodređeni samoglasnik ä, elementi koji nijesu zastupljeni čak ni u svim tzv. zetskijem govorima te neki romanizmi i tzv. čakavizmi u crnogorskim primorskim govorima. A i posebne crte unutar svijeh crnogorskih govora imaju različitu upotrebnu frekvenciju i često isprekidan kontinuitet u svojemu arealu prostiranja.
Tri sloja elemenata crnogorskog jezika su dosta izrazita i vidljiva. U drugi sloj, koji je od početka stalnoga djelovanja Vukove reforme jezika i pravopisa u Crnoj Gori još od kraja XIX stoljeća pored kolektivne govorne imao i široku i ujadnačenu upotrebnu vrijednost nastalu spontanom nekodifikovanom standardizacijom vjekovima prije toga, blisku kodifikovanome modelu književnoga jezika, spadaju mnogi leksemi i frazeologizmi.
Navodim samo neke od njih:
bījelő, é (očna bolest, glaukom), varen, èna, èno (kuvan), vēlji, ā, é li u onomastici: Velja voda (Skadarsko jezero). Velje brdo, Velje duboko (veliki, a, o)], više, prijedlog (iznad), viši, a, ë (veći), golèmo, prilog (mnogo), dlaka: u malu diaku (zamalo), žnjētva, é (žetva), izjáviti, izjavīm, svrš. 1. prijel. izvesti, 2. neprijel. izići, biti izveden na pašu, kažèvati, kažujēm, kažívati, kažujem nesvrš. (kazivati, pričati), kandelo, a s (kandilo), komāt, komáta m 1. komad, dio, 2. pril. (mnogo, dugo), laža, é (laž, lažljivac), mrcati, mrčě nesvrš. (smrknuti se), navlāš, navlaštito pril. (namjerno, s ciljem), nålječi, naljegnēm, nalježěm svrš. (naići), naréditi, nàrědîm svrš. (spremiti), obijati, obijām nesvrš. (potucati se), obisti, obidëm, obisti se, obídëm se svrš. (ogledati se), objèručno pril. (objeručke), obŕljati, obřljām svrš. (uprljati, okaljati), obručiti, îm svrš. (obrukati, osramotiti, okaljati), ográditi, ögrādim svrš. (sagraditi, podići), ogranuti se, nëm se svrš. (oveseliti se), odbáčiti, odbačîm svrš. (odbaciti), òdelo, as (odijelo), oli lod hoć+li (hoćeš li)] itd.
Mnogobrojne su i fonološke specifičnosti: trofonemski slijed i-je (dvosložno ije) u drugijema slogovima (vrijeme, dijete, lijepo), za razliku od dvoglasnoga ie u SR Bosni i Hercegovini i SR Hrvatskoj (vrieme, diete, liepo); i ispred o, ji lj (de je u položajima mjesto staroga slova jat¹ dobiveno i: vidio, sj šedio, biljeg, često jotovanje labijala u kratkijem slogovima p, b, v, m + je (pljesma, blješe, mnjesec), uz mogućnost i obrnutoga procesa (mjekar, pjeva mjesto mljekar, pljeva); t, d, c + je (de je bio znak jat) >će, de (ded, degod, ćerat(i), čedilo i u onomastici: Nedeljko, Medede, Mededović, Cetanski pod, Cedilo, Čeklići); postojanje glasova ś i ź, nastalim tzv. novim ili jekavskim jotovanjem i jednačenjem po mjestu tvorbe: śajan, koži, šeme, paši, prešeka, ižes, kožavina, išćerat(i), iždikat(i), iżdeljat(i), hipokoristici: Sara, Tuša, Saka, Buśa, Miša, Pešo i, kao što će se naprijed videti, u brojnim onomastičkim primjerima;" jotovanje grupa svj, cvj, dvj nakon ispadanja glasa v: śedok, ćetas, meded; zamjena finalnog ć i d glasom j (poj, doj, kuj); glas j se gubi iza suglasnika č, ž, šir: mači, boži, primore; stari glas (afrikata) 3(dz): bisa, bizin, зіра, зога, језего, запоvijet te antroponim 3ano (Grbičić) i dr.; dosta rasprostranjen ekavski oblici u kratkim slogovima iza sonanta r: rečnik, rešenje, starešina, suglasnik h se često gubi na početak i unutar riječi: iljada, lad, manut(i), punut(i) ili zamjenjuje sjiv, k. g, h: kijat(i), uvo, puvat(i), muva, vrg, pug, imperfekat bijak, bijagu; suglasnička skupina hv se zamjenjuje s f: fala, fališe, prifatit(i), zubni suglasnici z i c se zamjenjuju suglasnicima ž i ś: kaževat(i), bačit(i), bačat(i), puštit(i), puštavat(i); vrlo širok areal sažimanja vokalske grupe ao Posebnosti su izrazite i u morfologiji: imenica kamen u nominativu i akuzativu jednine ima stari oblik kami i od njega skraćeno kam; često se upotrebljava priloški, u značenju jadno, slabo: Kami mu je bolje, Kami sam zaradio, Kami mu je rodilo; redukovani su i oblici tipa imenica plam, pram, grum; stara imenica pol zadržala se kao poli (polu) jada (u značenju polovinu) i na poli (Imam kravu na poli); odsustvo genitiva množine imenica tipa torbi, molbi; stari zamjenički oblici dativa i lokativa jednine na e: mene, tebe, sebe umjesto meni, tebi sebi; enklitički oblici zamjenica ne i ve mjesto nas i vas za akuzativ množine; zamjenički oblik ta i za muški rod: ta čojek kao i ta žena; stari oblici ovi, oni pored ovaj onaj; stari oblik za muški rod vas < véső pored sav; riječi koje neposredno stoje ispred brojeva: dva, tri, četiri dakle ne u predikatu - imaju oblik plurala: Koliko bi mogli ovi tri konja doćerat(i)? Uzmi i natovari one tri konja, I dva grada nešetana i dva konja nejahana; u prezentu ijem, iješ od glagola jesti, jedem, jedeš, ostatak starih oblika u prezentu (velju i vidu, imperativ vidi mjesto velim i vidim, odnosno vidi); u prilogu (adverbi kleče, leže, stoje) i u infinitivu ponekad donesti, ponesti mjesto donijeti, ponijeti; deklinacija osobnih imenica tipa Savo, Sava, Savu... Savov (muški rod) i Sava, Save, Savi... (ženski rod), Dobrica, Dobrice, Dobrici... Dobričin (samo za ženski rod); dosljedno paradig- miranje hipokoristika tipa Božo, Boža, Božu... Božov, nastavci -ah, ih u genitivu množine im- enica: rukah, selah, očih, ljudih, vrlo izrazita prevaga, često bez alternative, tzv. dužih pridjevsko-zamjeničkih nastavaka (oblici tzv. tvrde o deklinacije) za genitiv, dativ, instrumental i lokativ na -ijeh, -ijem tipa našije(h), dobrije(h) i našijem, dobrijem: s ovijem, od našije (h), lijepijema, genitiv jednine zamjenice što katkada glasi česa (prema stsl. česo, čóso); redukcija in- finitivnih završetaka ili potpuno gubljenje nastavačke morfeme, odnosno supinski oblik in- finitiva (reć, plest, kazat pored reći, plesti, kazati, otprilike u istome odnosu) i dr.
Znatne su posebnosti i u sintaksi: prodor socijativne konstrukcije u polje upotrebe slobodnog instrumentala (Kopa s motikom, Radi sa srpom, Pošeka se z-britvom); upotreba akuzativa mjes- to lokativa uz prijedloge u, na (Živi u-selo, Stoji na Cetinje); kolebanje u pogledu upotrebe akuzativa i instrumentala uz prijedloge nad, pod, pred, za, ali preovladavanje akuzativa izuzev kod imenica ženskog roda kod kojih se još izrazitije uopštava instrumental jednine (Ostali su pod-put, za-brijeg, pred-volove: pred volovima, Eto ih pod murvom, pod murvama: pod murve, Podi pod onom murvom: pod onu murvu); jednakost genitiva i lokativa, ondosno upotreba prijedloga po s genitivom množine u distributivnom značenju (Skita se po sela/h/), (Čera decu po ulica/h/) i sl.
Crnogorski govori kako u struktutnome tako i u izražajnom poledu još u prvoj polovini XIX stoljeća bili su vrlo razvijeni. Po svojim osobinama izražajnim, značenjem i frazeologizmima, bogatstvom leksike i oblika, osobito is oblasti pastirske terminologije, flore i faune, te srodničkih odnosa, reljefa, pa leksičkijeh struktura kojima se iskazuju lični stavovi, posebno moralne kvalifikacije, izrazitom sklonošću ka epskom načinu kazivanja, veoma živom i sintaksički raz- novrsnom upotrebom aorista, imperfekta, pluskvamperfekta, pripovjedačkoga imperativa i prezenta, ekspresivnošću, bolje reći osobenostima plastičnoga poslovičnoga, metaforičnoga, uopšte figurativnog, zgusnutog saopštavanja, kao takvi crnogorskim piscima znače moćan in- strumenat književnog iskaza, a njihovoj literaturi daju poseban izraz. Bogatstvo i umjetnički kvaliteti crnogorskih govora su nastali kao izraz i potvrda razvijenoga narodnog života slobod- noga crnogorskog naroda, koji poseduje izgrađene misaone i moralne osnove i vizije, razujđenosti reljefa, raznovrsnosti oblika života i rada, složenosti imovinskih i srodničkih od- nosa, burne istorije i životinjskog svijeta.
Drama koju su Crnogorci doživljavali vjekovima u borbi za svoj goli opstanak, sa samoodržanje, ne samo s neprijateljima, Turcima, Mlečićima i Austrijancima, nego i s drugijen nevoljama i opačilima, vrlo aktivno je djelovala na razvitak crnogorskih govora. Njihova svojstva, prikazani umjetnički kvaliteti, u mnogome su nastali kao plod društveno-političkih, istorijskih okolnosti u kojima su Crnogorci živjeli. U uslovima neprestane borbe crnogorski čovjek je morao da napreže sve svoje snage fizičke, duševne, umne, etičke. Pod teretom raznih nužda, nevolja i opačila u uslovima čestih naprezanja tih svojih snaga, isti čovjek je neminovno morao da razvija nove i nove emotivne, misaone i moralne sadržaje, da stupa u nove, različite, složene društvene odnose i životne situacije, sažeto - razvijao je i neprestano bogatio svoj osjećajni, saznajni i etički svijet. A za sve te sadržaje morao je stvoriti i nove jezičke ekvivalente kojima će ih izraziti.
Tako je burna istorija plodotvorno razvijala crnogorski jezik.
Dakako, između prezentiranijeh crnogorskijeh posebnosti iz 2. jezičkog sloja znatan broj je crta koje se javljaju i u drugim, naročito pograničnim sredinama, u dijalekatskijem sistemima Hrvata, Muslimana, Srba i Crnogoraca. One su tamo prenešene seobama, a i preko crnogorskoga usmenoga i pismenog stvaralašva, ponajviše preko Njegoša, zbirki usmenih tvorevina i književnog modela Vukova, ili su pak nastale na bazi naporednoga razvoja, u okviru tzv. "novoštokavskih" ijekavskih govora kao genetički i tipološki srodnih struktura. To ipak ne poriče njihov crnogorski karakter stoga što su one u crnogorskome narodu do početka kon- tinuiranoga uvođenja standardne "novoštokavštine" Karadžić-Daničićeva modela u Crnoj Gori imale poseban rang, primarno obilježje, vrlo frekventnu kolektivnu i standardnu sferu upotrebe. A u drugijem sredinama su posedovale sekundarno značenje, mahom bile arhaizmi, dijalektizmi ili pokrajinski likovi, manje poznate i neobične riječi. Tako su ih tretirale tradicionalna lingvis- tika i filologija (V. Živojinović-Massuka, M. Stevanović, R. Bošković i drugi) kada su im određivali status u rječnicima uz sabrana djela Njegoša, S. M. Ljubiše i M. M. Popovića, što znači da su se one izvan Crne Gore zaista doživljavale i primale kao crnogorske specifičnosti koje čtreba tumačiti i objašnjavati čitaocima iz drugijeh sredina.
Za 3. sloj jezičkih elemenata karakteristični su dijalektizmi rasprostranjeni u jednome, dva ili više govora, tj. na pokrajinskom nivou nižem od jedne pole ukupnijeh crnogorskijeh govora. Odlikuje ga, da navedem samo manji broj njegovih crta, za razliku od reduciranoga vokala (6) u govorima južne i jugoistočne Srbije, na mjestima staroga poluglasnika i u drugim pozicijama, čuvanje neodređenoga glasa a (ae), boje između a i e: säd, dän, päs, opänäk mjesto sad, dan, pas, opanak, koji se prostire u crnogorskim južnim, jugozapadnim i južnoistočnim govorima, izuzev Zetske ravnice, od Jadranskog mora do rijeke Lima; ovo je u stvari vokal pomjerene ar- tikulacije, široko, otvoreno e (e"); stari fonem 6 je i sačuvao svoju individualnost u trima arema Crnogorskog primorja (u Dobroti i Krtolima u Boki Kotorskoj, i u Zupcima i Tuđemilima - u zaledu barskom); tzv. miješani izgovor tipa dijete deteta (na severoistoku oko Bijelog Polja i Novog Pazara), dite deteta (podgorički /titogradski/, plavski i gusinjski pripadnici islamske vjeroispovijesti mahom Muslimani i Crnogorci), dete deteta (Mrkovići); skupina čr- (črn) u Mrkovićima (jedino još u malome dijelu Podravine); u većemu broju zetskih govora (u bivšim srezovima: cetinjskome, barskome, titogradskome, danilovgradskom, ivangradskom i andrijevičkom) postojanje silaznih naglasaka (i) na bilo kojemu slogu riječi, izmiješanih s drugim akcentskim tipovima u vidu koinea; nastavak u u 1. licu jednine prezenta: idu, tonu, vjeruju (Mrkovići) i niz dr. užih i širih crta. I ova kategorija, kao regionalni pojavni oblici, svakako je u predvukovskoj eposi imala pisanu vrijednost i takoder markirala crnogorski jezički prostor. Uz to, poput niza elemenata iz 2. sloja kao varijeteta za pojavne oblike is 1. sloja, tako isto i određene izoglose iz 3. sloja predstavljaju naporedne varijacije za njihove odgovarajuće likove iz 2. sloja, i u prvome i u drugom slučaju nastali na temelju poligenetskoga jezičkog razvoja.
Ovakvo je bilo stanje u crnogorskom jeziku do početka sistematske i kontinuirane primjene Vukova pravopisa u cetinjskoj "maloj školi" školske 1864/65. godine, u Orliću (1865) i ad- ministraciji (1868), odnosno do njegove stalne primjene krajem XIX st. Međutim, već od tada, preko Karadžić-Daničićeva vještačkoga "srpskog" i takvoga, docnijega Belićeva "srpskohrvatskog" književnog jezika, posredstvom Vukovih Glavnih pravila za južno narječje, raznih lingvističkih djela normativnoga karaktera, gramatika, rječnika i drugih priručnika, te poznijih Belićevih pravopisa "srpskohrvatskoga (srpskoga) književnog jezika" i najnovijega novosadskog Pravopisa srpskohrvatskoga (hrvatskosrpskoga) književnog jezika iz godine 1960. njihovom primjenom u školama, administraciji i periodici, nauci, kulturi, publicistici i kasnije radiju i televiziji, strukturne osobine iz 2. sloja jezika crnogorskoga naroda proglašene su za "provincijalizme" i "dijalektizme" i kao takve postepeno iz poslovnoga (administrativnoga), naučnoga i publicističkog funkcionalnog stila novoga standardnog jezika vremenom sistematski u najvećoj mjeri potiskivane kao nepoželjne i manje vrijedne. No, uprkos tome, čak do dana današnjega dominiraju u beletrističkome stilu crnogorskih pisaca, u toponimima, ličnim imenima i prezimenima, narodnim i vjerskim nazivima praznika kao najrječitija potvrda njihove ranije mnogovjekovne standardne upotrebe i takve njihove brojnijem dokazima zasvjedočene vrijednosti.
S ovim su saglasne i tvrdnje dra Dalibora Brozovića kad piše da "u beletrističkom stilu nudi crnogorska književnost mnogo jezičkih specifičnosti. zasnovanih na domaćim izvorima: na dijalektima, na nasljeđu književnoga izraza i na razgovornom uzusu, koji bez obzira na dijalekatske razlike, osobito u akcenatskoj realizaciji, predstavlja sociolingvistički vrlo zanimljivu pojavu, dijelom supstandardnu, a fluidnu i otvorenu prema kolokvijalnom izrazu drugih sredina na srpskohrvatskom jezičkom području. Međutim, te specifičnosti nijesu dovoljno istražene". Kako i beletristički stil čini organski dio svakoga standardnog (književnog) jezika, očevidno je da Crnogorci i na današnjem nivou svojega jezičog razvitka imaju dovoljan broj strukturnijeh od- lika koje zasvjedočuju postojanje crnogorskoga standardnog (književnoga) jezika. A to onda opovrgava one autore koi tvrde da oni jedino poseduju standardnojezički izraz ili crnogorski književnojezički idiom kao podvarijantu srpskoga književnog ili standardnog jezika. Takav tret- man podrazumijeva da su Crnogorci samo etnička grupa srpskoga naroda, što oni uistinu nijesu. Zato njihovome književnom jeziku treba i službeno priznati rang i status standardnoga jezika, ravnopravan sa svim ostalim slovenskim književnim jezicima.
S područja cijele Crne Gore potiče bogati onomastički materijal - toponimi, hidronimi, oronimi, antroponimi, etnonimi i drugi njegovi pojavni oblici koji odista potvrđuju pojedine od navedenijeh osnovnih strukturnih osobina fonološke i sintaksičke naravi u govornome, odnosno književnom jeziku crnogorskog naroda. Najstariji među njima nastajali su još u drevnoj prošlosti. Kao takvi, mogu se naročito pratiti od kraja poznoga srdnjeg vijeka, kada je nakon pojave humanizma i renesanse, pokreta što je iz temelja uzdrmao vlast crkve u duhovnoj sferi i teološki pogled na svijet i život, u srednjovjekovnu pismenost i književnost došlo do prodora mnogijeh elemenata iz narodnog jezika. Ti i takvi onomasitčki nazivi ukazuju na duboku ukorijenjenosti i široku slojevitost i rasprostranjenost glasovnih i morfoloških oblika u njima sadržanih kako u ravni govornoga tako isto i pismenoga, pisanog i od druge polovine XVIII stoljeća nekodifikovana crnogorskoga jezičkog standarda. Oni zapravo služe kao ilustrativni dokaz naddijalektalnoga karaktera jezika Crnogoraca, s jedne, i prostorno široke i vremenski duboke podudarnosti njihovoga narodnoga i kniževnog jezika, s druge strane. I u tome se ispol- java izrazita crnogorska specifičnost.
S obzirom na to da iz niza djela etnološkoga i etnografskog karaktera koja manje-više pokrivaju sve oblasti Crne Gore uslijed ograničenoga raspoloživog prostora ne mogu donositi veći broj onomastičkih naziva, ovom prilikom dovoljno je navesti samo potvrde nekih osnovnih fonoloških i sintaksičkih strukturnih karakteristika našeg jezika jedino na temelju njihovih uzoraka iz nekoliko reprezentativnih knjiga, bitnih za kodifikaciju književnog jezika.
Postojanje iskonskoga trofonemskog slijeda ije (dvosložno ije) u dugim slogovima zasvjedočuju brojni primjeri: Bijela, selo u Boki; Bijela Glavica na medi Riječke i Lješanske nahije; Bijela Gora više Grahova; Bijela Ploča kod Nikšićke župe; Bijela Rudina na granici Zapadnog Podgora; Bijele Poljane, selo u Ozrinićima (Kčevu); Bijele (Nikšićke) Rudine; Bijele Rudine u Komanima; Bijeli Studenac u Pješivcima; Bijelića Krš u Trnjinama; Bijelo Polje, selo u Kčevu 12.
Vrlo su česte potvrde i oblika nastalijeh od 1, d, c, + jeće, de: Velja Šćepanova kula, uzvišenje na Lovćenu; Vir devojački, mjesto u Rijeci Crnojevića; Vrh mededski, vis na granici Njeguša:4 Đevojački do u selu Dugom dolu; Dedov do, zemlja u Očinićima; Meded-brlog u Vuč(j)em dolu; Meded-do u selu Ublu; Mededov do u selu Gradini; Mededovo, do u selu Dragomi-dolu; Mededovo, gora u Dragomi-dolu; Mededski brijeg u Vojkovićima; Velji Četkov vrh u Piperima; Greda mededa, takođe u Piperima;" Skočidevojka, mjesto u kom je Ivanbegova kula; Šćepan glavica, pašnjaci; Šćepan do, zemlje, Českota; Sućeska u Kobiljem dolu; Ceklin do, seoce u Velestovu; Čeklić ili Teklić, prezime; Ceklićki ubao u selu Rvašima; Četkova rupa u Petrovu dolu; Ćetkovići u Kobiljem dolu" i sl.
U crnogorskome onomastičkom imeniku veoma se često susrijeću i likovi sa ś i ź, naravno u literaturi fiksirani samo grafijama sj i zj zbog toga što im nije priznat rang i status književnijeh glasova u standardnom jeziku. Navodim i primjere njihove upotrebe: Pasjeglav: Paśeglav;" Presjeka: Prešeka, selo, Preseka, zemlje. Prešeka, zaselak; Prosjedine: Prošedine, zemlje,
Prosjedo: Prośedo, zemlje; Sjekanica: Sekanica, zemlje; Sjenokos: Šenokos, zemlje; Kisjelice: Kiśelice, selo u Bratonožićima; Kozja: Koža, katun: Pasja ulica: Paša ulica, prolaz; Presjeka: Prešeka, vrh i Preśeka, polje; Velja Presjeka: Velja Prešeka, vrh na Lovćenu; Glavica osječena: Glavica ośečena u Kućištima; Glavica kozja: Glavica koža u Kčevu; Kisjelača: Kiśelača, brdo u Kućištima; Kozjevići: Kózevići, negdašnje ime sela Očinića, Koževići, staro bratstvo u Očinićima; Kozji brijeg: Koži brijeg, Mala Prešeka, vrh u Bajicama: Ovsjena dolina: Ovsena dolina u selu Krutu; Prešeka, do i seoce u Zaljuti; Preśeka, planina na međi Crmnice i Boke; Prešeka, planina na granici Bajica i njeguškoga dijela Lovćena; Prešeka, planina u Cucama; Sjeverovo selo: Severovo selo, seoce u Kčevu i sl.
Ovde je neophodno donijeti i određene primjere naziva sa starijem glasom, afrikatom 3 (az), koji je u standardnoj upotrebi bilježen grafijom z stoga što takođe nije pośedovao književno priznat rang i status. Evo i tijeh primjera: Bronzina: Bronzina, zemlje; Borozanі: Вогозапі, bratstvo u Farmacima; Burzani: Bursani, bratstvo u Draževini; Malenza: Malenza, selo u Donjem Zagaraču itd.
Ostalo je još samo da pokažem i nekoliko potvrda za izjednačavanje akuzativa i lokativa: U Prosja, gomile; Na vrh Jančina, zemlja u Žanjevu dolu; Na vrh Ljesica, takođe zemlja u Žanjevu dolu; Na vrh Melaca(h), do sela Melaca; Na vr Polja, dio sela Braćena, Na dno Brežina, opet dio sela Brežina; Na Jabuku, selo u cetinjskome Donjem kraju; Na Lokvu, zemljište u selu Ublu; Na Medicu, seoce u Donjemu Zagaraču; Na Raspuće, raskrsnica u selu Ublu; Na Rast, vis više sela Mačuga; 42; U Kuće, mjesto u selu Ublu 43; Na vrh rupe, vis44; Na Bitorad, naselje u Cracima; Na Brajilovicu, selo; Na vrh Međukršā, komun i dionica; Na vrh stijene, brdo u Zavali; Na vrh Stubičkog Dola, naselje; Na glavicu, naselje u Zavali; Na Glavicu, naselje u Crncima; Na Glavičicu, seoce u Crncima; Na Grobovlje, dio "Crnaca"; Na Dno Njive, selina; Na Dragiljevo Guvno, seoce; Na Iverak, takođe seoce; Na Jelu, katun u Štitovu; Na Šljeme, crnački katun i dr. 45
Kao što se iz svega pokazanog vidi, sa sigurnošću se može zaključiti da se crnogorski govorni idiom, za razliku od svijeh ostalih jugoslovenskih nacionalnih jezika, formirao kao koine, s mnoštvom leksičkih, frazeoloških, prozodijskih, fonološkijeh, morfoloških i sintaksičkih strukturnih odlika. U tome idiomu moguće je identifikovati pojedine konture mjesnih govora, ponajviše različitih u nijansama. Kao takav, opire se svijem podjelama na makrodijalekatskome planu, što znači da razlike medu crnogorskim mjesnim govorima najviše postoje u mikrodijalekatskim strukturama. Na tome idiomu i u jedinstvu sa njim tokom vremena oblikovao se i crnogorski jezički standard koji je i do danas u beletrističkome stilu i onomastičkome materijalu sačuvao iste strukturalne osobine, a u naučnome, administrativnom i drugim stilovima njihov manji dio. Zato je pravopisnom kodifikacijom najizrazitijih posebnosti iz drugoga sloja kao neutralnijeh u svijem stilovima neophodno što prije uspostaviti jedinstvo i kontinuitet između govornoga idioma i književnoga jezika crnogorskog naroda, narušenih djelovanjem pravopisa i normativnih djela, u potonjijeh više od sto godina utemeljenih na pos- tavkama Karadžić-Daničićeve standardnojezičke kodifikacije sadržane u formuli "općena pravil- nost" tako kao da su gotovo svi Južni Sloveni samo "Srbi" koji govore i pišu jedino "srpskijem" jezikom. Osim lingvističkih, za vršenje odgovarajuće crnogorske pravopisne kodifikacije u skladu s lingvističkim činjenicama koje proizlaze iz bića Crnogoraca kao samosvojnoga naroda i crnogorske nacije, postoje i vrlo važni razlozi sociolingvističke naravi. Tako rade i svi drugi svjetski narodi, pa samim tijem isto svakako treba da učini i crnogorski narod.
II. CRNOGORSKA PISMA
U Duklju/Zetu/Crnu Goru tokom trajanja istorije Dukljana/Zećana/Crnogoraca u službenoj i privatnoj sferi upotrebe javljala su se tri tradicionalna pisma: latinica, glagoljica i ćirilica.
Latinica je najstarije pismo. U stvari, s hrišćanstvom dukljanski Sloveni su sa zapada primili i pismenost - latinski kao obredni, liturgijski i zvanični književni jezik, i latinsko pismo. Budući da je Prevalis (Prevalitana) bila bivša rimska provincija koja se nalazila na daleko većemu stupnju ekonomskoga i kulturnog razvoja od onoga što su ga imali doseljenici, da je ona u kasnoan- tičkom periodu bila u sferi zapadnoga crkvenog i kulturnoga uticaja, latinski jezik i latinica su se u njoj upotrebljavali i prije doseljenja Slovena. O tome śvedoče tri epigrafska spomenika nastala od IV do VI vijeka: nadgorbni natpis iz Kolovrata, natpisi uz scene Staroga i Novog zavjeta sa staklenog pljata iz Podgorice, natpis s nepoznate građevine iz Izbičana kod Prijepolja koju je ogradio svještenik Stevan za vlade cara Justinijana i drugi spomenici.
Latinica je na našemu prostoru bila jedino službeno pismo do kraja XII vijeka, a od tada do početka XV stoljeća, tj. sve dok je katoličanstvo u Zetu bilo državna vjera, naporedo s ćirilicom i glagoljicom. Pored tekstova na latinskom jeziku, njom su se pisala i djela na crnogorskom jeziku poput Života zetskog kneza Vladimira, anonimnog Dukljanina iz Krajine iz druge polovine XI vijeka, Kraljevstvo Slovena (Regnum Sclavorum) Popa Dukljanina iz druge polovine XII stoljeća i dr. U Dalmaciju Grci pišu grčkijem jezikom i pismom.
Kada je Zeta pala pod vrhovnu vlast Raške (1183), u nju počinjahu dospijevati istočnopravos- lavne crkvene knjige iz Makedonije i Bugarske, pisane staroslovenskijem jezikom zetske redak- cije, glagoljicom i ćirilicom tokom trajanja nemanjićke uprave (do oko 1360). Nakon toga glagoljica će se uskoro povući, a ćirilica s postankom pravoslavlja državnom vjerom u Zetu od početka XV vijeka i dalje će se naporedo s latinicom upotrebljavati kao službeno pismo. Latinica će takav rang i status imati u krugu katolika, a ćirilica medu pravoslavnijem vjernicima.
Tradicionalna, prvobitno bugarska ćirilica, stilizovana prema grčkome ustavnom pismu krajem IX i početkom X vijeka dopunjena onijem slovima kojih nije bilo u Grka, od konca XII stoljeća prilagođena određenijem grafijama glasovnoj strukturi crnogorskog jezika, kao takva ostaće u Crnu Goru do početka XVIII vijeka. Naime, za duge upotrebe mijenjao joj se oblik i broj slova. Ruski tip ćirilice, kakav je nastao za Petra Velikog, iza uspostavljanja političkijeh odnosa s Rusima (1711), priješao je s ruskijem knjigama i Crnogorcima. I njom su pisali i štampali tekstove sve dok nije pobijedila Vukova reforma jezika i pravopisa.
Tokom vremena mijenjao se oblik i broj slova i latinice. Mrkalj-Karadžićeva reformisana ćirilica s početka XIX vijeka i Gajeva reformisana latinica iz tridesetijeh godina toga istog stoljeća (tzv. gajica) počeće da se naporedo i kontinuirano upotrebljavaju u Crnu Goru s pojavom almanaha i kalendara Orlić (1865).
Prema Ustavu SR Crne Gore, "u Socijalističkoj Republici Crnoj Gori u službenoj upotrebi je srpskohrvatski jezik ijekavskog izgovora. Ravnopravna su oba pisma ćirilica i latinica".
Dalibor Brozović drži da je tradicionalno pismo Crnogoraca ćirilica. Njezin današnji oblik utvrdio je Vuk Karadžić još u početnoj etapi kodifikacije savremenoga standarnog jezika (1818). Pošljednjijeh decenija, i u Crnu Goru i izvan nje, Crnogorci se služe i latinicom, i to onijem njezinijem oblikom koji je u XIX vijeku utvrđen u Hrvatsku. Očevidno je kako se ovde previđa činjenica da je latinica u Duklju/Zetu/Crnu Goru starije pismo od ćirilice. Njihova naporedna upotreba u Dukljana/Zećana/Crnogoraca: prvo samo latinice do kraja XII stoljeća i od tada i ćirilice odgovara njihovome graničnom položaju na razmađu Istoka i Zapada. Narav- no s pobjedom i predominacijom pravoslavlja od kraja XV vijeka ćirilica je tokom vremena pos- tala običnije pismo od latinice u Crnu Goru. Uz to se uzima i da je od nje savršenije pismo zato što svaki glas u nju ima samo jedan znak. Međutim, u potonje vrijeme ćirilica je sve više u povlačenju pred latinicom zbog velikoga civilizacijskog, kulturnog i tehnološkog prestiža Zapada. Upravo iz praktičnijeh razloga ispoljava se opšta težnja da se posredstvom latinice kao univerzalnog pisma uspostavi što uspješnija komunikacija sa svijetom. Stoga se latiničke mašine izrađuju po fabrikama u neuporedivo većemu broju od ćiriličkijeh.
Crnogorska latinica i ćirilica poseduju po tri posebna grafema što odgovaraju fonološkome sis- temu crnogorskoga jezika. Da bi se videla njihova brojna i glasovna vrijednost, ovom prilikom potrebno je ponaosob donijeti oba ta pisma abecedu i azbuku.
Crnogorska abeceda izgleda ovako:
1 Aa, 2 Bb, 3 Cc, 4 Čč, 5 Ćć, 6 Dd, 7 Dždž, 8 Đđ, 9 Ee, 10 Ff, 11 Gg, 12 Hh, 13 Ii, 14 Jj, 15 Kk, 16 LL, 17 Lj lj, 18 Mm, 19 Nn, 20 Nj nj, 21 Oo, 22 Pp, 23 Rr, 24 Ss, 25 Šš, 26 Śś, 27 Tt, 28 Uu, 29 Vv, 30 Zz, 31 32 Žž, 33 Źź.
Navodim i crnogorsku azbuku (ćirilicu):
1 Аа, 2 Б6, 3 Вв, 4 Гг. 5 Дд, 6 Ђђ, 7 Ее, 8 Жж, 9 З́ з́, 10 3з, 11 Ss, 12 Ии, 13 Јј, 14 Кк, 15 Лл, 16 Љљ, 17 Мм, 18 Нн, 19 Њњ, 20 Оо, 21 Пп, 22 Рр, 23 Сс, 24 Тт, 25 Ћћ, 26 Уу, 27 ФФ, 28 Хх, 29 Цц, 30 Чч, 31 Џџ, 32 Шш, 33 С́ с́.
https://preview.redd.it/kic2291vbg0d1.png?width=515&format=png&auto=webp&s=e67afc6578afa724504022706ea7830246bbcd60
Glasovi ś, ź, i З́ u "srpskohrvatskome/hrvatskosrpskom jeziku nemaju standardnu, već samo dijalektalnu vrijednost zbog toga što ne pošeduju pretežnu niti, pak, opštu rasprostranjenost u mjesnijem govorima, zato što u pogledu areala prostiranja nijesu zadovoljavali mjerila Karadžić-Daničićeve kodifikovane književnojezičke norme "opće pravilnosti". Stoga se jedino registruju u dijalektološkoj literaturi. Međutim, pošto su u crnogorskom jeziku opšterasprostranjeni, neophodno ih je kodifikovati poradi toga da Crnogorcima budu stand- ardni (književni) fonemi, kao što je to učinjeno s glasovima ś i ź u poljskome i s fonemom s (dz) u makedonskome jeziku. Njihovo prisustvo je nezaobilazna raealnost.
**
Izvor: Elementa montenegrina: Crnogorski jezik: hrestomatija, Volume 1, 1990.
https://preview.redd.it/izobd0owsg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=caf50101ea4ccb2665ae31d4d592bfe508a07fb1
https://preview.redd.it/xzdtrjsxsg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=e04ee54601f8a2eee32a58c4675e2853d3628ec3
https://preview.redd.it/53ezhosxsg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=af12528ec38a42a84c1fbe783b222ef843cb3426
https://preview.redd.it/gqfsjksxsg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=2333f59afb361d7d075511d6e7616dcf438b36c7
https://preview.redd.it/da2ziksxsg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=3dab21a83ab89b1d9de1fb02bcfc0e422ff66533
https://preview.redd.it/ke192nczsg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=5604a96d1cf13affea409463bdaf94dba0ec3d04
https://preview.redd.it/9pmo5lczsg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=b6c68d1c9974054eb0d10c804b2565f3666a771e
https://preview.redd.it/ujio9mczsg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=2e85281f0f520e3c90a4474fa20695aa1c61aa98
https://preview.redd.it/z7qjosdzsg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=cf2546e379374fb4f5fca75c060d4637ecd5ae69
https://preview.redd.it/537zdpdzsg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=28157e3f9c0cbd8edfde5f9dc7c6c61f338e9d24
https://preview.redd.it/vjd04uy0tg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=704d48ad5620fc9e5aa0dc05d3651147a407854b
https://preview.redd.it/zvnh6uy0tg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=e681af8412f606ba994b3cd5c32d4fc48935ce84
https://preview.redd.it/ri6auyy0tg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=3544f51fbd5598a870ec938e84b1bde7d30e0760
https://preview.redd.it/9yn17uy0tg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=0f0cc51beaed52fed7d8d1b5436f508e2e9e9e0c
https://preview.redd.it/gxxanty0tg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=db0a2011dc440d04183246cf83ce9f5a812a00c2
https://preview.redd.it/juc5xv82tg0d1.jpg?width=567&format=pjpg&auto=webp&s=e107d7862cbf381661c92eda291f06787d353640

submitted by Vukobasa to Crnogorstvo [link] [comments]

2024.05.15 00:29 Practical-Repair-128 Jet my new single/ Jet mi Nuevo sencillo

Soy Javiign, un artista de trap emergente, y estoy muy emocionado de compartir con ustedes mi nuevo tema, Jet
Este tema está lleno de energía, con un ritmo contagioso y unas letras que te harán mover el cuerpo.
Si te gusta el trap, te garantizo que te va a encantar este tema.
¿Qué opinas? Déjame un comentario y cuéntame qué te parece el tema.
¡No olvides suscribirte a mi canal para no perderte mis próximos lanzamientos!
¡Muchas gracias por tu apoyo!
Javiign
P.D.: También puedes seguirme en mis redes sociales para estar al día de todas las novedades:
Instagram: Javiign2024
I'm Javiign, an emerging trap artist, and I'm very excited to share with you my new track, Jet
This song is full of energy, with an infectious rhythm and lyrics that will make you move your body.
If you like trap, I guarantee you're going to love this song.
What do you think? Leave me a comment and tell me what you think of the topic.
Don't forget to subscribe to my channel so you don't miss my next releases!
Thank you very much for your support!
Javiign
P.S.: You can also follow me on my social networks to stay up to date with all the news:
Instagram: Javiign2024

submitted by Practical-Repair-128 to independentmusic [link] [comments]

2024.05.15 00:27 ragnatis Podem me ajudar com essa questão de física, meu resultado bateu com a letra A, só que não estou muito confiante nele

submitted by ragnatis to estudosBR [link] [comments]

http://activeproperty.pl/